Dame srbskog neba slave punoletstvo

Udruženje žena letača Srbije, koje okuplja dame pilote aviona i jedrilica i koje skaču sa padobranom ili se bave paraglajdingom, upravo je navršilo 18 godina postojanja.

Povodom proslave punoletstva, upriličen je avijatičarski bal, za sve vazduhoplovce i prijatelje vazduhoplovstva.

Kako objašnjava Suzana Dimić, jedriličarka i sekretar UŽLS-a, priređivanje bala je oživljavanje tradicije koju su između dva svetska rata negovao Aeroklub Kraljevine Jugoslavije „Naša krila”, sa dr Arčibaldom  Rajsom i knezom Pavlom Karađorđevićem na čelu, počasnim predsednicima, a potpredsednik je bio Tadija Sondermajer.

– Organizovanje avijatičarskih balova nakratko je zaživelo devedesetih godina prošlog veka. Obnovili su je, u Starom dvoru, naslednici „Naših krila”, sa kapetanom Vladimirom Šamsom na čelu. Nadamo se da ćemo tu tradiciju ponovo oživeti. Ova važna godišnjica prilika je da još jednom iskažemo zahvalnost nedavno preminuloj Ljudmili Jovanović, osnivaču našeg udruženja, padobranki, jedriličarki i avio-modelaru, prvoj Srpkinji koja je bila pilot  i instruktor letenja, ali i prva žena koja je završila Višu pilotsku školu u Vršcu – ističe Suzana Dimić.

Kako objašnjava Olgica Lazić, predsednica UŽLS-a, ideja o osnivanju udruženja rodila se nakon konkursa Ujedinjenih nacija koje su pozvale Jugoslaviju da prijavi svoje žene koje se bave neobičnim zanimanjima. Jedna od dve kandidatkinje bila je Ljudmila Jovanović, koja je tada shvatila koliko se malo zna o našim ženama letačima i rešila da osnuje udruženje.

Najznačajniji skup dama vazduhoplovaca UŽLS organizovao je 2003. godine, kada su se u Beogradu okupile sve žene letači iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. Druženje je posvećeno stogodišnjici poletanja letelice teže od vazduha i tridesetogodišnjici održavanja „Prvog zbora žena vazduhoplovaca”.

Drugi značajan događaj, nazvan „U susret obeležavanju stogodišnjice srbskog vazduhoplovstva”, udruženje je priredilo 2009. godine u Skupštini grada Beograda. Tada je promovisana i knjiga prve i počasne predsednice Ljudmile Jovanović „Žene letači Jugoslavije”.

Narednih godina UŽLS se posvetio organizovanju obaranja rekorda u padobranstvu, a pomoć su im pružili Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. Nacionalni ženski rekord postavljen je 2011, kada je osam srbskih padobranki zajedno skočilo iznad vojnog aerodroma u Batajnici. Sledeće godine izveden je jedinstven skok na ovdašnjim prostorima, a u njemu je učestvovala potpredsednica UŽLS-a Beograđanka Anu Vujčić. Ona je jedina Srpkinja koja skače u takozvanom odelu sa krilima (wingsuits), a na nebu iznad Batajnice učestvovala je u padobranskoj formaciji koju je napravilo 18. žena iz 11 zemalja. Nakon toga UŽSL je 2014. organizovao i postavljanje nacionalnog padobranskog rekorda u mešovitoj muško-ženskoj formaciji kada je u slobodnom padu sa 4.000 metara zajedno skočilo 25 padobranaca. Rekord je oboren posle 22 godine.

Suzana Dimić ističe da će ukoliko bude novca i novih ženskih padobranaca nastaviti sa „jurišem” na rekorde.

Dijana Nikolić, jedriličarka i doskorašnja potpredsednica Udruženja žena letača Srbije, dodaje da je vazduhoplovstvo postalo skupa profesija i sport.

– Na našim skupovima obavezno se prisetimo starih dobrih jugoslovenskih vremena kada je bilo mnogo lakše i jednostavnije baviti se letenjem. Za školovanje jednog pilota potrebno je najmanje 50.000 evra. Dok smo mi nekada u SFRJ imale besplatno školovanje, obuke, treninge i takmičenja, danas letači sve sami finansiraju. Zato imamo apsurd da je jedna od naših članica, školovani i obučeni pilot – bez zaposlenja. Reč je o Stefani Gavrilović, koja se o svom trošku odškolovala u inostranstvu, ali neposredno posle zapošljavanja prvih žena kopilota u „Er Srbiji”. Ona sada mora sama da finansira neophodne časove letenja kako ne bi izgubila pilotsku dozvolu dok čeka posao – istakla je Nikolićeva.

Borba za „nebesku” rodnu ravnopravnost

Jedan od ciljeva UŽLS-a bio je i da uvede „nebesku” rodnu ravnopravnost. U tome su kako objašnjava Dijana Nikolić, jedriličarka i stručnjak za informacione tehnologije, nedavno uspele kada su u vojsci i civilnom vazduhoplovstvu zaposlene prve žene piloti.

– Sve do 2007. naše žene su završavale pilotsku školu, ali im propisi nisu omogućavali da se zaposle i žive od profesije za koju su se školovale. Te godine tri naše članice zaposlene su kao piloti u Vojsci Srbije. Prodor u civilno vazduhoplovstvo napravljen je 2014, kada su u „Er Srbiji” tri žene zaposlene kao kopiloti. Jedna od njih je naša članica Ivana Milojević. U udruženju je i Vesna Bućan Aleksić, prva žena kapetan u „Er Srbiji”.

Inače, prva Srpkinja koja je još osamdesetih godina dobila kapetansko zvanje u civilnom avio-saobraćaju je naša članica Mirjana Ivanović Fritše, koja je letela za švajcarsku kompaniju „Sviser”. Ona je i prva Srpkinja koja je preletela Atlantik u klipnom avionu – istakla je Nikolićeva.

 Dragana Jokić-Stamenković,
Politika