Pismenost - najbolji lek

Pismenost je najbolji lek. Pod takvom devizom ove godine se obeležava Međunarodni dan pismenosti. Utvrdio ga je UNESKO 8. septembra 1966. godine, kako bi se zajedničkim naporima borili sa nepismenošću u svetu.
 

Ljudsko zravlje, rečeno je na zvaničnom sajtu UNESKA, direktno zavisi od nivoa njegove pismenosti. Istraživanja izvedena u 32. zemlje, pokazuju da među ženama koje su stekle srednje obrazovanje verovatnost obaveštenosti o HIV infekciji je pet puta viša nego među nepismenim predstavnicama lepšeg pola. Drugi primer: nivo dečije smrtnosti mnogo je veći ako majka ne ume ni da čita, ni da piše. Pismenost je snažno sredstvo borbe protiv pretnji po zdravlje, podsetio je u svoj obraćanju povodom Međunarodnog dana pismenosti Generalni sekretar UNESKA Koitiro Macura.
 

Međutim svaki peti čovek na planeti ne ume danas ni da čita, ni da piše, a 75 miliona dece ne ide u školu. Posebno osetljive su u tom smislu zemlje Afrike južno od Sahare: tamo se poslednjih godina broj potpuno nepismenih uvećao sa 133 na 163 miliona ljudi.
 

U Rusiji problema oko nepismenosti odavno nema: skoro svi odrasli ruski građani umeju da čitaju i pišu. Šta više, po podacima Međunarodne asocijacije ocene školskog uspeha, Rusija se nalazi na čelu spiska 10 regiona sa najvišim nivoom pismenosti. A naši desetogodišnji učenici po kvalitetu čitanja i nivoa razumevanja teksta proglašeni su najboljim među svojim vršnjacima iz 45 zemalja sveta, govori zamenik direktora Instituta za ruski jezik RAN Marija Kalenčuk.

To se u prvom redu objašnjava vrlo dobrom tradicijom osnovnog obrazovanja. Ako sada ova tradicija ne bude slomljena zbog svakakvih novih uticaja, mi ćemo i dalje držati to prvo mesto. Imamo odličnu osnovnu školu. Sada je vrlo mnogo raznih autorskih programa za osnovnu školu iz ruskog, izražajnog čitanja, što uči decu da misle, a ne da se ograničavaju čisto faktografskom stranom školovanja. I to obavezno funkcioniše, kaže Marija Kalenčuk.
 

Uporedo sa tim učitelji primećuju da se u starijim razredima pismenost učenika smanjuje. Jer taj pojam označava ne samo da oni znaju da čitaju i pišu, već da pri tome ne prave greške. Ova pojava se vrlo jednostavno objašnjava - razvojem visokih tehnologija, pojavom kompjutera i interneta. Oni sa jedne strane razvijaju decu, uče ih samostalno da traže informacije i da se lako orijentišu u mnoštvu njih, ali sa druge odučavaju od knjige, kaže Marija Kalenčuk.

Postoje istraživanja u raznim zemljama sveta, u prvom redu u Japanu, da deca koja rano savladaju kompjutersku pismenost imaju slabiju običnu pismenost. Razvijaju se sasvim drugačije veze prilikom percipiranja teksta sa ekrana, i tekst koji se ne piše rukom daje drugačiji kvalitet percipiranja pismene reči. Mi smo navikli na to da su ranije deca mnogo pisala. To je formiralo određen odnos, određeni kod između govora i pisanja. Sada je ovaj kod oposrednovan kompjuterom. A to je sasvim druga stvar.
 

Po mišljenju stručnjaka, deci u ranom dobu kompjuter ne treba da zameni knjigu. O tome treba da se pobrinu roditelji - da im čitaju bajke, da im pokazuju knjige sa slikama, da uče pesme. Sve to stoji u osnovi buduće pismenosti. Što se dete kasnije uključi u svet kompjutera, to bolje, ubeđena je zamenik direktora Instituta za ruski jezik RAN.