Kontrolni tornjevi velike Evrope

U krugovima vlasti EU ponovo ključa politički život. U Strazburu je počeo sa radom Evropski parlament. U Briselu je održano dvodnevno zasedanje 27 ministara finansija EU. A juče su ovde predstavnici Evropske komisije, Evropskog parlamenta i predsedavajuće Belgije postigli dogovor koji se u EU naziva istorijskim. Prvi put u istoriji Evrope na kontinentu će se pojaviti organi nadnacionalne kontrole finansijskih tržišta, koji će imati prioritet u odnosu na vlade pojedinih zemalja.
 

U opštem kontekstu problema koji se razmatraju u Briselu, Strazburu i drugim evropskim prestonicama, tema finansijske superkontrole je jedna od najredovnijih. Kako je primetio ovih dana sa stranica nemačkog nedeljnika Di Cajt Antonio Puri Purini, bivši ambasador Italije u Nemačkoj, ranije savetnik italijanskog predsednika, kriza je prevladana, ali ona još nije okončana. I strasna težnja evropljana ka stabilnom dostojnom životu pomračena je njihovom nesigurnošću u sopstvenu budućnost. Među bojaznima građana EU je mogućnost ponavljanja krize poput one koja je potresala svet poslednjih godina.
 

Preventiva novih finansijskih i ekonomskih kataklizmi treba da bude sistem zajedničkog evropskog finansijskog nadzora, o kojem su govorili predstavnici glavnih struktura vlasti EU. U principu, takav sistem u EU je postojao i ranije, ali kako piše nemački Fajnenšl Tajms Dojčland, u jeku krize svaka zemlja je istupala u ulozi usamljenog heroja. Prošli potresi, po rečima lista, pokazali su između ostalog koliko je iscepkan sistem bankarske kontrole. Novi nadzorni organi koji će imati vlast već na čitavoj teritoriji EU, uzeće pod kontrolu ne samo bankarsku, već i investicionu sferu i osiguranje. Radi toga se formiraju tri specijalne agencije. A ocenom opštih pretnji po finansijsku stabilnost baviće se Evropski savet za sistemske rizike.
 

Indikativno je što će se tri navedene strukture nalaziti u raznim gradovima - Parizu, Londonu i Frankfurtu na Majni. Kako se očekuje, novi sistem kontrole započeće svoju delatnost u januaru 2011. godine. Istina, još treba da ga potvrde ministri finansija i poslanici Evropskog parlamenta. Između ostalog, smatra Fajnenšl Tajms Dojčland, to je već čista formalnost. Po rečima evropskog komesara za finansije Mišela Barnijea, prođena je istorijska faza. Sada, po njegovom izrazu, u EU će postojati i kontrolni toranj, i radari za otkrivanje rizika. Sergej Utkin, naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose suzdržan je u ocenama.
 

Meni se čini da je to pre tehničko rešenje, kaže naučnik. Ono neće imati nekakve strateške posledice. U suštini bitan deo antikriznih mera sve jedno će ostati na nivou pojedinih država. Biće određene koordinacije, ali neposredne mere vezane za izdvajanje novih poreza, sa onim što bolećivo prihvata stanovništvo, donosiće se na nivou pojedinih zemalja. Upravo tamo su položeni demokratski mehanizmi, koji osiguravaju odgovornost vlade pred stanovništvom.
 

Političari i poslanici Evropskog parlamenta govore o proboju, kvalitativnom skoku i slično. Ali, ako se izbegnu tako preterane metafore, ne možemo da se ne saglasimo sa onim ekspertima koji smatraju novi sistem nadnacionalne finansijske kontrole još jednim stepenom u procesu centralizacije vlasti u ujedinjenoj Evropi. Između ostalog, na već pomenutom zasedanju ministara finansija doneta je odluka da se sada početkom svake godine nacrti nacionalnih budžeta zemalja članica EU predstavljaju radi kontrole Evropskoj komisiji. Ispada da postoji još jedan kontrolni toranj. Hoće li se pojaviti i drugi?