Preko 20 hiljada dokumenata Arhiv Srbije preuzeo iz turskih arhiva

Nešto više svetlosti na život Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno će baciti uvid u preko 20 hiljada dokumenata, koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iščitala je i obradila orijentalista i arhivista Enisa Alomerović Hubanić.

Reč je o dokumentima iz 15, 16. i 17. veka koja svedoče o životu u Srbiji i na Balkanu pod Osmanskim carstvom, a koji su postali dostupni našim stručnjacima nakon što su krajem 2015. godine direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić i generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske Ugor Una potpisali protokol o saradnji.

Taj ugovor je, napominje Enisa Alomerović Hubanić, omogućio našim istraživačima pristup turskim arhivima i mogućnost istraživanja u prestonici Srbije. Sa tom misijom je u istanbulskom arhivu boravila protekle dve godine dva puta.

„Prvi put smo preneli oko 15 hiljada, a u decembru prošle godine u Beograd smo doneli još 7 hiljada dokumenata u digitalnom obliku. Oni se sada nalaze u Arhivu Srbije i u toku je njihovo sređivanje i obrada kako bi postali dostupni istraživačima“, kaže Alomerović Hubanićeva, jedan od naših retkih poznavalaca osmanskog jezika, na kome su napisana ta dokumenta.

„Naučno bavljenje istorijom Osmanskog carstva koje je u viševekovnom dodiru sa istorijom Srbije, Balkana i balkanskih naroda prosto je nemoguće bez pisanih tragova. Naša namera je da što veći broj dokumenata koji se tiču Srbije preuzmemo i donesemo u Beograd“, kaže ona.

Enisa Alomerović Hubanić objašnjava da je arhivska građa u Osmanskom arhivu razdvojena na pojedinačna dokumenta i na deftere koji predstavljaju bogat i raznovrstan izvor za našu istoriografiju. Vilajetski popisi, spiskovi poreza i zakupa, platni spiskovi, blagajničke knjige, timarski spiskovi pomažu da se dobije slika o životu građana, trgovaca, zanatlija i seljaka, ekonomiji, trgovini, saobraćaju, objašnjava ona.

Kao zanimljiv navodi dokument iz 1526. godine o postojanju mosta na Savi i njegovoj popravci, zatim o plovidbi Dunavom različitih tipova brodova od kojih je svaki imao namenu.

„U dokumentima postoje uverljivi dokazi da je turska mornarica prolazila Dunavom i da se delila na ratnu i trgovačku flotu. Istraživanje o namirnicama, vojnoj opremi, drvima za ogrev koje prevozila mornarica svedoče da je Beograd bio trgovinski centar. Brodovi su se razlikovali po broju jedara na pramcu. Imali su jedno ili dva jedra i u zavisnosti od toga su bili laka ili teška galija. Imamo dokumenta o naplati poreza u beogradskom pristaništu i račune o obnovi beogradskog nasipa“.

Enisa Alomerović Hubanić posebno skreće pažnju na značaj deftera — popisnih knjiga za gradove kao što su: Beograd, Smederevo, Užice, Pirot, Niš, Kruševac, Čačak, Vranje, Leskovac i mnoga druga mesta i naselja koja su davno nestala ili su nekada postojala pod drugim nazivom.

Tanjug