Sveti vladika Nikolaj: Veliki je dug naš pred Rusijom

“Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu. Ali dug kojim je Rusija obavezala srbski narod 1914. godine tako je ogroman da njega ne mogu vratiti ni vekovi, ni pokoljenja… Smemo li mi ikada zaboraviti da je ruski car sa decom svojom i milionima braće svoje pošao u smrt za pravdu srbskog naroda…” rekao je vladika Nikolaj Velimirović 15. jula 1932. godine govoreći o žrtvi koju je za srbski narod podnio ruski car Nikolaj koji je ubijen sa celom porodicom 17. jula 1918. godine.

Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički je, verovatno, na najbolji način opisao osećanja koje srbski narod neguje prema Svetom mučeniku caru Nikolaju. U svojoj besedi Sveti Vladika opisuje vezu između dva naroda kao „… dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt, spasavajući svog bližnjeg.“ U nastavku možete da pročitate celu besedu Svetog Vladike Nikolaja.

SVETI VLADIKA NIKOLAJ O CARU NIKOLAJU

Savest naša nas primorava da plačemo, kada Rusi plaču, i da se radujemo, kada se Rusi raduju. Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod – narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srbski narod 1914. godine, tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt, spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi, nego da ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski Car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati, da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti.

Smemo li mi ikada zaboraviti, da je Ruski Car sa decom svojom i milionima braće svoje pošao u smrt za pravdu srbskog naroda? Smemo li prećutati pred Nebom i zemljom, da je naša sloboda i državnost koštala Rusiju više nego nas? Moral svetskog rata, nejasan, sumnjiv i sa raznih strana osporavan, ispoljava se u ruskoj žrtvi za Srbe u jevanđeljskoj jasnosti, nesumnjivosti i neosporivosti. A motiv samoodricanja, nezemno moralni osećaj pri žrtvovanju za drugog – nije li to prilepljenje k Carstvu Nebesnom?

Rusi su u naše dane ponovili Kosovsku dramu. Da se Car Nikolaj prilepio k carstvu zemnom, carstvu egoističnih motiva i sitnih računica, on bi, najverovatnije, i danas sedeo na svom Prestolu u Petrogradu. Ali on se prilepio k Carstvu Nebesnom, k Carstvu nebesnih žrtava i jevanđeljskog morala; zbog toga se lišio glave i on sam i njegova čada, i milioni sabraće njegove. Još jedan Lazar i još jedno Kosovo! Ta nova Kosovska epopeja otkriva novo moralno bogatstvo Slovena. Ako je neko na svetu sposoban i dužan to da razume, to Srbi mogu, i obavezni su da razumeju.

u Beogradu, 15/28. jula 1932. godine,
na Sv. Ravnoapostolnog Kneza Vladimira Ruskog

Mitropolija