Početna stranica > Novosti
Delegacija iz Srbije na čelu sa Slavišom Ristićem, narodnim poslanikom i predsednikom pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“, boravila je u dvodnevnoj poseti Moskvi. Pored Slaviše Ristića u delegaciji su bili: Slobodan Samardžić, bivši ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije i predsednik „Državotvornog pokreta“, Marko Jakšić, bivši narodni poslanik i lider Srba sa severa Kosova, Dragana Trifković, predsednik „Narodnog pokreta“ i direktor „Centra za geostrateške studije“ i Svetlana Maksović, generalni sekretar „Narodnog pokreta“.
Cilj posete Moskvi, bili su razgovori na temu Kosova i Metohije sa ruskim kolegama. Rusija čvrsto podržava teritorijalni integritet Srbije i već godinama brani srpske državne i nacionalne interese na međunarodnom nivou, insistirajući na poštovanju međunarodnog prava. Ta činjenica je motivisala Srbe sa Kosova i Metohije da se obrate predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu. Kao što je srbskoj javnosti poznato, Srbi sa Kosova i Metohije su uputili pismo Vladimiru Putinu na Vidovdan. U pismu su obrazložili situaciju na Kosovu i Metohiji i zamolili predsednika Putina „da bez obzira i ako Beograd potpiše sveobuhvatni mirovni sporazum sa separatistima, a od Vas bude tražio da omogućite samoproglašenoj republici Kosovo stolicu u Ujedinjenim nacijama, da na to ne pristanete“. Pismo je u Rusiji izazvalo veliko interesovanje i veoma pažljivo je pročitano, nakon čega su Srbi sa Kosova i Metohije dobili poziv da posete rusku Dumu.
Delegacija iz Srbije je primljena u Državnu dumu 13 jula, baš na godišnjicu završetka
Gospodin Sergej Železnjak je izneo zapažanje da kada se govori o izazovima koji stoje pred Srbijom, jasno je da srbska delegacija ne govori samo o Srbima koji danas žive na Kosovu i Metohiji, o našoj generaciji, već i o onim Srbima koji su dali svoj život za to da bi Srbija imala svoju državnost kao i o budućim generacijama. „Upravo zato je uočljiva vaša zabrinutost da mogu biti donete ishitrene odluke koje bi imale velike posledice po buduće generacije. Odlično razumemo vašu zabrinost kada je reč o onome što se dešava u okviru EU, NATO i povodom onoga što SAD pokušavaju da urade u okviru Saveta bezbednosti UN. Upravo zbog toga mi insistiramo na tome da Rezolucija 1244 nema alternativu, jer razumemo koliko je to važan dokument za Kosovo i Metohiju i za Srbiju u celini, ali i za ceo Balkan i čitavu Evropu. Zbog
Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Rusija spremna da pomogne po pitanju rešavanja kosovskog problema
17.07.2018. god.
Delegacija iz Srbije na čelu sa Slavišom Ristićem, narodnim poslanikom i predsednikom pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“, boravila je u dvodnevnoj poseti Moskvi. Pored Slaviše Ristića u delegaciji su bili: Slobodan Samardžić, bivši ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije i predsednik „Državotvornog pokreta“, Marko Jakšić, bivši narodni poslanik i lider Srba sa severa Kosova, Dragana Trifković, predsednik „Narodnog pokreta“ i direktor „Centra za geostrateške studije“ i Svetlana Maksović, generalni sekretar „Narodnog pokreta“.
Cilj posete Moskvi, bili su razgovori na temu Kosova i Metohije sa ruskim kolegama. Rusija čvrsto podržava teritorijalni integritet Srbije i već godinama brani srpske državne i nacionalne interese na međunarodnom nivou, insistirajući na poštovanju međunarodnog prava. Ta činjenica je motivisala Srbe sa Kosova i Metohije da se obrate predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu. Kao što je srbskoj javnosti poznato, Srbi sa Kosova i Metohije su uputili pismo Vladimiru Putinu na Vidovdan. U pismu su obrazložili situaciju na Kosovu i Metohiji i zamolili predsednika Putina „da bez obzira i ako Beograd potpiše sveobuhvatni mirovni sporazum sa separatistima, a od Vas bude tražio da omogućite samoproglašenoj republici Kosovo stolicu u Ujedinjenim nacijama, da na to ne pristanete“. Pismo je u Rusiji izazvalo veliko interesovanje i veoma pažljivo je pročitano, nakon čega su Srbi sa Kosova i Metohije dobili poziv da posete rusku Dumu.
Delegacija iz Srbije je primljena u Državnu dumu 13 jula, baš na godišnjicu završetka
Berlinskog kongresa (13. juli, 1878 godine), na najvišem nivou i imala je priliku da razmeni mišljenje o situaciji na Kosovu i Metohiji sa potpredsednikom Državne dume Rusije, g. Petrom Tolstojem i zamenikom sekretara Generalnog saveta partije „Jedinstvena Rusija“ Sergejom Železnjakom.
U pozdravnim rečima g. Petar Tolstoj je izrazio veliko zadovoljstvo zbog susreta sa Srbima sa Kosova i Metohije i podvukao važnost razgovora zbog veoma složene situacije u vezi sa kosovskim problemom. Naglasio je da Rusija želi da pomogne u rešavanju ovog problema.
„Pozicija Rusije je jasna i vi znate da mi na svim međunarodnim platformama podržavamo teritorijalnu celovitost Srbije“ istakao je g. Tolstoj. U daljem obraćanju g. Tolstoj je podsetio na nedavno pismo kosovskih Srba predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, na poslanicu Sabora Srpske pravoslavne crkve posvećenu Kosovu, kao i na nekoliko obraćanja za zaštitu Kosova i Metohije koje su podržali vodeći srbski političari i poslanici, arhijereji i sveštenici SPC, kulturna, naučna i intelektualna elita Srbije, kao i brojni građani.
„Rusija smatra da je moguće rešiti kosovski problem ozbiljnim i osmišljenim pregovorima, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, i da drugih osnovnih dokumenata po tom pitanju ne može biti. Bez obzira što EU upućuje zahteve po pitanju brzog rešavanja kosovskog problema, dugoročno rešenje ovog međunarodnog problema treba da uvažava nacionalne interese Srbije i volju većine srbskog naroda, a ne da se zasniva na trenutnim odnosima Srbije i EU“ istakao je g. Tolstoj.
Slaviša Ristić se zahvalio potpredsedniku ruske Državne dume g. Tolstoju i zameniku
U pozdravnim rečima g. Petar Tolstoj je izrazio veliko zadovoljstvo zbog susreta sa Srbima sa Kosova i Metohije i podvukao važnost razgovora zbog veoma složene situacije u vezi sa kosovskim problemom. Naglasio je da Rusija želi da pomogne u rešavanju ovog problema.
„Pozicija Rusije je jasna i vi znate da mi na svim međunarodnim platformama podržavamo teritorijalnu celovitost Srbije“ istakao je g. Tolstoj. U daljem obraćanju g. Tolstoj je podsetio na nedavno pismo kosovskih Srba predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, na poslanicu Sabora Srpske pravoslavne crkve posvećenu Kosovu, kao i na nekoliko obraćanja za zaštitu Kosova i Metohije koje su podržali vodeći srbski političari i poslanici, arhijereji i sveštenici SPC, kulturna, naučna i intelektualna elita Srbije, kao i brojni građani.
„Rusija smatra da je moguće rešiti kosovski problem ozbiljnim i osmišljenim pregovorima, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, i da drugih osnovnih dokumenata po tom pitanju ne može biti. Bez obzira što EU upućuje zahteve po pitanju brzog rešavanja kosovskog problema, dugoročno rešenje ovog međunarodnog problema treba da uvažava nacionalne interese Srbije i volju većine srbskog naroda, a ne da se zasniva na trenutnim odnosima Srbije i EU“ istakao je g. Tolstoj.
Slaviša Ristić se zahvalio potpredsedniku ruske Državne dume g. Tolstoju i zameniku
sekretara Generalnog saveta partije „Jedinstvena Rusija“ Sergeju Železnjaku na tome što su odvojili vreme za razgovor sa srbskom delegacijom i predao je originalno pismo koje je bilo upućeno elektronskim putem, uz molbu da ga g. Tolstoj dostavi administraciji predsednika Ruske Federacije. Srbska delegacija se zahvalila Ruskoj Federaciji na doslednom stavu po pitanju Kosova i Metohije koji se bazira na međunarodnom pravu i izrazila žaljenje zbog toga što srbski zvaničnici nemaju tako čvrst stav po pitanju Rezolucije 1244 „Takva pozicija srbskog rukovodstva rezultirala je potpisivanjem mnogobrojnih Briselskih dogovora, kao i najštetnijeg Briselskog dogovora potpisanog 19 aprila 2013 godine, kojim su ugašene institucije Srbije na delu njene države. Srbska strana se obavezala tim dogovorima da će izvršiti pritisak na Srbe sa KiM da se uključe u državni sistem nezavisnog Kosova. Sada dolazimo u još opasniju situaciju kada može biti potpisan dogovor (sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum sa Prištinom), kojim će srbski narod izgubiti svaku perspektivu na Kosovu i Metohiji, a takođe se bojimo da bi to dovelo do dalekosežnih posledica po Srbiju odnosno po srbski narod u čitavom regionu.
Nažalost, veći deo srpske javnosti nema mogućnost da se pravilno informiše o tome, a bojimo se i da rusko prijateljstvo prema srbskom narodu može biti zloupotrebljeno“, istakao je Slaviša Ristić. Gospodin Železnjak je nedavno prilikom susreta sa g. Draganom Markovićem Palmom u Moskvi izjavio da bi potpisivanje ”pravno obavezujućeg sporazuma” o Kosovu od strane Srbije u aktuelnoj situaciji izgledalo kao kapitulacija i podela Srbije po analogiji sa Minhenskim paktom i raščlanjenjem Čehoslovačke u korist fašističke Nemačke. Srbska delegacija na čelu sa g. Slavišom Ristićem se potpuno složila sa ovakvim stavom. Takođe nedavno je i ministar Nenad Popović, nakon posete Moskvi, preneo veoma važnu poruku srbskom narodu na Kosovu i Metohiji, da će Rusija podržati svaki kompromis po pitanju Kosova koji odgovara Srbiji, a koji bude postignut u okviru Rezolucije 1244 i Ustava Srbije. Srbska delegacija je istakla i to da je najavljeni predstojeći dolazak predsednika Putina u Srbiju od velike važnosti, i da bi bilo od velikog značaja za Srbe sa Kosova i Metohije, ukoliko bi postojala mogućnost da se sretnu sa predsednikom Ruske Federacije. Slaviša Ristić je zamolio rusku stranu da dodatno intenzivira odnose sa Srbijom, kako kroz parlamentarnu tako i kroz partijsku saradnju. „Od velikog značaja bi bilo kada bi Državna duma Ruske Federacije usvojila deklaraciju o Kosovu i Metohiji u kojoj bi iznela svoj jasan stav i predlog za rešavanje kosovskog problema. Srbski narod na Kosovu i Metohiji je spreman da trpi da se bori i da čeka, ali mu je neophodna nada. On se boji brzih rešenja i takozvanih kompromisa, kao i toga da će osvanuti u Velikoj Albaniji“, istakao je Ristić.
Nažalost, veći deo srpske javnosti nema mogućnost da se pravilno informiše o tome, a bojimo se i da rusko prijateljstvo prema srbskom narodu može biti zloupotrebljeno“, istakao je Slaviša Ristić. Gospodin Železnjak je nedavno prilikom susreta sa g. Draganom Markovićem Palmom u Moskvi izjavio da bi potpisivanje ”pravno obavezujućeg sporazuma” o Kosovu od strane Srbije u aktuelnoj situaciji izgledalo kao kapitulacija i podela Srbije po analogiji sa Minhenskim paktom i raščlanjenjem Čehoslovačke u korist fašističke Nemačke. Srbska delegacija na čelu sa g. Slavišom Ristićem se potpuno složila sa ovakvim stavom. Takođe nedavno je i ministar Nenad Popović, nakon posete Moskvi, preneo veoma važnu poruku srbskom narodu na Kosovu i Metohiji, da će Rusija podržati svaki kompromis po pitanju Kosova koji odgovara Srbiji, a koji bude postignut u okviru Rezolucije 1244 i Ustava Srbije. Srbska delegacija je istakla i to da je najavljeni predstojeći dolazak predsednika Putina u Srbiju od velike važnosti, i da bi bilo od velikog značaja za Srbe sa Kosova i Metohije, ukoliko bi postojala mogućnost da se sretnu sa predsednikom Ruske Federacije. Slaviša Ristić je zamolio rusku stranu da dodatno intenzivira odnose sa Srbijom, kako kroz parlamentarnu tako i kroz partijsku saradnju. „Od velikog značaja bi bilo kada bi Državna duma Ruske Federacije usvojila deklaraciju o Kosovu i Metohiji u kojoj bi iznela svoj jasan stav i predlog za rešavanje kosovskog problema. Srbski narod na Kosovu i Metohiji je spreman da trpi da se bori i da čeka, ali mu je neophodna nada. On se boji brzih rešenja i takozvanih kompromisa, kao i toga da će osvanuti u Velikoj Albaniji“, istakao je Ristić.
Gospodin Sergej Železnjak je izneo zapažanje da kada se govori o izazovima koji stoje pred Srbijom, jasno je da srbska delegacija ne govori samo o Srbima koji danas žive na Kosovu i Metohiji, o našoj generaciji, već i o onim Srbima koji su dali svoj život za to da bi Srbija imala svoju državnost kao i o budućim generacijama. „Upravo zato je uočljiva vaša zabrinutost da mogu biti donete ishitrene odluke koje bi imale velike posledice po buduće generacije. Odlično razumemo vašu zabrinost kada je reč o onome što se dešava u okviru EU, NATO i povodom onoga što SAD pokušavaju da urade u okviru Saveta bezbednosti UN. Upravo zbog toga mi insistiramo na tome da Rezolucija 1244 nema alternativu, jer razumemo koliko je to važan dokument za Kosovo i Metohiju i za Srbiju u celini, ali i za ceo Balkan i čitavu Evropu. Zbog
toga nisu pravno utemeljeni pokušaji da se Srbiji nametne pravno obavezujući dokument koji može biti veoma opasan. Naravno to potpuno spada u ovlašćenja srbskog rukovodstva da razmatra svaki dokument koji se tiče srpske države, ali otvoreno izražavamo svoje mišljenje da pravno obavezujući sporazum koji se nameće Srbiji može da ima katastrofalne posledice. Mi smo spremni da argumentovano na svim mogućim platformama nastavimo da to tvrdimo i objasnimo“ istakao je gospodin Železnjak.
„Kosovski presedan isprovociran zapadom je postao okidač za mnoga separatistička raspoloženja, konflikte i krize u raznim regionima po čitavom svetu. Takođe na Balkanu, u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kosovski presedan je pokrenuo veoma destruktivne procese. I zbog toga otvoreno kažemo da oni koji žele da iskoriste sva moguća sredstva za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, zapravo želi velike nevolje celoj Evropi.
„Kosovski presedan isprovociran zapadom je postao okidač za mnoga separatistička raspoloženja, konflikte i krize u raznim regionima po čitavom svetu. Takođe na Balkanu, u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kosovski presedan je pokrenuo veoma destruktivne procese. I zbog toga otvoreno kažemo da oni koji žele da iskoriste sva moguća sredstva za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, zapravo želi velike nevolje celoj Evropi.
Takođe razumemo da su za srpsku, rusku i celu slovensku civilizaciju, Kosovo i Metohija deo naših kulturnih korena i civilizacijskog koda. Nasilna albanizacija, ili još oštrije rečeno-islamizacija Kosova i Metohije, je veoma opasan proces sa nepredvidivim posledicama. Zbog toga će „Jedinstvena Rusija“ ali i kolege iz Ministarstva inostranih poslova i
administracije predsednika RF učiniti sve što je moguće da ne dozvole rušenje osnovnog dokumenta odnosno Rezolucije 1244 SB UN“ podvukao je gospodin Železnjak. Profesor Samardžić je istakao da izuzetno cenimo to što Rusija polazi od međunarodnog prava kada je reč naročito o Kosovu i Metohiji. „Nikada nije dovoljno ponavljati važnost Rezolucije 1244 kada ide reč o tom pitanju. Međutim mi smo suočeni sa jednim drugim problemom. U
međunarodnom pravu postoji mogućnost da se država odrekne dela svoje teritorije. U tom slučaju, nikakvo kršenje međunarodnog prava nije na dnevnom redu. To je proces koji se sada dešava u Srbiji i traje od 2013 godine do danas, s tim što je danas dostigao jedan vrhunac. Prvi Briselski dogovor je zaključen 2013 godine i u njemu Rezolucija 1244 nije pomenuta. U njemu ni Srbija nije pomenuta. U tački 2 tog sporazuma postoji rečenica koja kaže „Sve što se bude radilo, radiće se po Ustavu i zakonima Kosova“. Zatim postoji drugi dokument koji je manje poznat, to je takozvana pregovaračka pozicija EU u pregovorima sa Srbijom. Ona je važna zbog toga što u tački 23 se izričito kaže da će u jednoj fazi pregovora o pristupanju Srbije EU, Srbija i Kosovo kao dve strane, zaključiti obavezujući pravni sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. To je dokument iz januara 2014 godine. Predsednik Vučić je prvi put o tome javno govorio u novembru 2017 godine. Njemu su verovatno skrenuli pažnju iz EU da ubrza proces i taj proces je zaista ubrzan. Oni su sada prešli na takozvanu poslednju fazu pregovora. To je izraz koji koristi gospođa Mogerini i njena evropska služba. Poslednja faza pregovora je ubeđivanje Srbije da prihvati dokument koji će biti napisan u službi za inostrane poslove EU. To će biti međunarodni sporazum između Srbije i Kosova sa garantom EU. To je sve u redu sa stanovišta priznanja Kosova. S obzirom na to da je proces ubrzan, pisanje tog dokumenta trajaće mesec ili dva“ naglasio je g. Samardžić.
„Predsednik Srbije je između dve krajnosti. Ili da raspiše referendum o tome ili da na svoju ruku preduzme korake. On ne može da raspiše referendum o tome, jer bi to bio neustavni
„Predsednik Srbije je između dve krajnosti. Ili da raspiše referendum o tome ili da na svoju ruku preduzme korake. On ne može da raspiše referendum o tome, jer bi to bio neustavni
referendum. Moguće je samo promeniti Ustav, pa napraviti referendum o promeni Ustava. Očigledno je da je sada poslednji momenat da se nešto učini da se takve stvari zaustave, ako ne i
potpuno uklone. Još jedna važna posledica potpisivanja takvog dogovora tiče se NATO. Pošto se nudi sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, on podrazumeva i ulaženje Kosova u sve
međunarodne organizacije. Srbija se po tom dokumentu neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije, uključujući i NATO. Ukoliko Srbija potpiše sporazum, Kosovo će prvo osnovati svoju vojsku a zatim ući u NATO kao punopravna članica. Pre godinu dana u Tirani je potpisan sporazum predsednika Kosova, Albanije i albanskih Makedonaca o širenju teritorije Albanije na takozvanu „prirodnu Albaniju“. Oni otvoreno pričaju o širenju, i što se tiče kosovskih Albanaca, njima ni Kosovo nije dovoljno. Ako oni budu pretendovali da pređu na administrativni deo Srbije koji je sada pod upravom Srbije, Srbija neće imati nikakvu
odbranu. To je odlična atmosfera da se narod Srbije ubedi da Srbija mora da uđe u NATO. Insistiraće se na argumentu da NATO države ne napadaju jedna drugu. To je proces koji bi se vrlo
brzo odvijao, ukoliko bi se potpisao dokument o priznanju Kosova (sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom). Bojim se da tada više niko neće moći da nam pomogne“
istakao je bivši ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić.
U nastavku razgovora srpske delegacije sa rukovodstvom Državne dume, bilo je reči o vojno-tehničkoj saradnji između Srbije u Rusije, kao i o ekonomskim temama.
Sergej Železnjak je rekao da u uslovima svestrane podrške Zapada kosovskim Albancima, uključujući i vojnu, poseban značaj imaju perspektive formiranja savremenog i moćnog vojnog
U nastavku razgovora srpske delegacije sa rukovodstvom Državne dume, bilo je reči o vojno-tehničkoj saradnji između Srbije u Rusije, kao i o ekonomskim temama.
Sergej Železnjak je rekao da u uslovima svestrane podrške Zapada kosovskim Albancima, uključujući i vojnu, poseban značaj imaju perspektive formiranja savremenog i moćnog vojnog
potencijala u Srbiji.
„Vojna moć Srbije i formiranje regionalnog vojno-strateškog pariteta postaju ključni faktor koji omogućava da Srbija vodi samostalnu unutrašnju i spoljnu politiku, a pre svega da sačuva
„Vojna moć Srbije i formiranje regionalnog vojno-strateškog pariteta postaju ključni faktor koji omogućava da Srbija vodi samostalnu unutrašnju i spoljnu politiku, a pre svega da sačuva
Kosovo i Metohiju u svom sastavu, da zaštiti bezbednost Srba i srpske nacionalne interese u regionu. Zbog toga, u okviru srbsko-ruske strateške saradnje posebno su aktuelne odredbe o
jačanju dugoročne vojne i vojno-tehničke saradnje, kao i saradnje Srbije sa zemljama ODKB-a“, naglasio je Železnjak.
Marko Jakšić je naglasio da je Srbiji neophodan razvoj ekonomske saradnje sa Rusijom i da se Srbija toga odriče na svoju štetu, kako ne bi ljutila EU. Prostor koji je otvoren na ruskom tržištu uvođenjem sankcija od strane EU, Srbija nije smela da iskoristi i to je velika šteta za nas. „Mi bismo voleli kada bi ruske firme imale iste uslove poslovanja na srbskom tržištu, kao Turske ili Nemačke. Ove zemlje imaju mnogobrojne olakšice u Srbiji i dobijaju novac iz srbskog budžeta, za svakog radnika kog zaposle. Zbog čega i ruske firme ne bi mogle da posluju pod
Marko Jakšić je naglasio da je Srbiji neophodan razvoj ekonomske saradnje sa Rusijom i da se Srbija toga odriče na svoju štetu, kako ne bi ljutila EU. Prostor koji je otvoren na ruskom tržištu uvođenjem sankcija od strane EU, Srbija nije smela da iskoristi i to je velika šteta za nas. „Mi bismo voleli kada bi ruske firme imale iste uslove poslovanja na srbskom tržištu, kao Turske ili Nemačke. Ove zemlje imaju mnogobrojne olakšice u Srbiji i dobijaju novac iz srbskog budžeta, za svakog radnika kog zaposle. Zbog čega i ruske firme ne bi mogle da posluju pod
takvim uslovima?“ istakao je g. Jakšić.
Ruska strana je na kraju vrlo jasno još jednom potvrdila svoj stav da: „Zahtev EU i SAD da Beograd potpiše takozvani ’Sporazum o normalizaciji odnosa‘ s kosovsko albanskim separatistima,
Ruska strana je na kraju vrlo jasno još jednom potvrdila svoj stav da: „Zahtev EU i SAD da Beograd potpiše takozvani ’Sporazum o normalizaciji odnosa‘ s kosovsko albanskim separatistima,
pozivi da se izvrši teritorijalna podela Kosova i Metohije na srbski i kosovsko-albanski deo, da se izvrši takozvana ’razmena teritorija‘ i drugi pokušaji ove vrste, kategorički su
neprihvatljivi“.
Sastanak je završen zajedničkim dogovorom o nastavku saradnje u okviru onih formata koji su pravno utemeljeni, politički ispravni, sigurni i efikasni. Sadržajno saopštenje „Jedinstvene
Sastanak je završen zajedničkim dogovorom o nastavku saradnje u okviru onih formata koji su pravno utemeljeni, politički ispravni, sigurni i efikasni. Sadržajno saopštenje „Jedinstvene
Rusije“ o sastanku sa delegacijom koju su predvodili Srbi sa KiM, objavljeno je u vodećim ruskim medijima. U nastavku posete Ruskoj Federaciji, srbska delegacija je obavila razgovore i sa naučnim i
kulturnim krugovima ruske elite. Srbija ima nesumnjivu podršku ruskog rukovodstva i ruskog naroda, po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje.
Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Živimo u vremenu kada automobil odavno više nije samo sredstvo za prevoz, već i sastavni deo svakodnevnog životnog stila. Zbog toga je održavanje automobila jednako važno kao i održavanje...
Kada se govori o osiguranju automobila, većina vozača odmah pomisli na obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Međutim, ono pokriva samo štetu pričinjenu trećim licima, dok šteta na sopstvenom vozilu ostaje...
Iskoristite poslednji talas lepih i toplih dana kako biste sredili garažu za zimu koja nam polako kuca na vrata. Unapređivanje i pospremanje garaže može pomoći da zaštitite vaše alate,...
Verovatno na svom pametnom telefonu čitate ovo. Po prvi put u 2016.godini pretraga pametnih telefona je nadmašila pretragu na desktopu. I vozila na benzin i električna vozila će doživeti...
Gradovi u Srbiji, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo kao i mnogi drugi, već godinama imaju problem sa parkiranjem. Naći slobodno mesto za park...
Putovanja po letnjim vrućinama mogu da budu veoma naporna i neprijatna. Većina ljudi obožava toplo vreme i voli da putuje leti, ali sve ima svoje granice. Ako temperature postanu...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
