Veliki Niš u Velikom ratu

Veoma značajna zbivanja u Nišu između 1914. i 1918. godine, vezana za početak i završetak Prvog svetskog rata, nikada se ne smeju zaboraviti, istakao je nedavno gradonačelnik Niša Darko Bulatović. U danima kada se širom sveta obeležava vek od završetka Velikog rata, s ponosom je podsetio da Niš ima posebno mesto u istoriji.

Pre samo nešto više od jednog veka, odmah posle 28. juna 1914. godine i Sarajevskog atentata, srbski državni vrh je 25. jula naredio evakuaciju stanovnika Beograda i prebacio vladu u Niš, koji je tako postao ratna prestonica Srbije. A samo nekoliko dana u grad je stigao telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji.

Od samog početka prve ratne godine u zgradi Oficirskog doma u Nišu neprestano je skoro godinu i po dana zasedala Narodna skupština Srbije. U Oficirskom domu je 7. decembra 1914. doneta Niška deklaracija u kojoj su obrazloženi ciljevi oslobodilačkog rata i najavljeno ujedinjenje Južnih Slovena – Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu. Zbog toga se Niš naziva i rodnim mestom Jugoslavije. Do oktobra 1915. u zgradi Oficirskog doma, pored Niške deklaracije, doneto je još mnogo značajnih odluka. Tu je 6. maja 1915. godine održan i Jugoslovenski kongres na kome je usvojena Niška rezolucija, kojom je naglašena borba balkanskih naroda za oslobođenje i ujedinjenje i izražen stav protiv Londonskog ugovora, kojim se Italiji ustupa deo jadranske obale.

Posle godina stradanja, i odmah posle proboja Solunskog fronta, Niš je bio prvi grad koji je Srbska vojska, na čelu s vojvodom Petrom Bojovićem, oslobodila tačno mesec dana pre potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu.

Iz ovog perioda ostalo je veliko vojno groblje, na Delijskom visu, gde su sahranjivani srbski vojnici iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Ne sme se zaboraviti da na njemu počivaju i nemački vojnici poginuli u Velikom ratu. Na izdvojenom delu je vojno groblje Britanskog komonvelata, gde su sahranjeni britanski vojnici poginuli u Prvom svetskom ratu. Čitav sadašnji kompleks Nišlije znaju kao Francusko groblje, zbog francuskih vojnika čiji su posmrtni ostaci na istom vojničkom groblju.

Posebno je gradonačelnik Bulatović naglasio da je i naš simbol primirja u Prvom svetskom ratu – cvet natalijina ramonda – 1884. godine baš u okolini Niša pronašao doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, koji je cvetu i dao ime po supruzi tog srbskog suverena. Sve ovo je samo deo argumenata za tvrdnju da su srbska i istorija Niša, neraskidivo povezane i da se nikada ne smeju zaboraviti. Time se Nišlije mogu i moraju uvek ponositi.

Toma Todorivić, Politika