Slepi miševi prenose besnilo

Kraljevo – Većina ljudi nisu ni svesni kakve ih sve opasnosti vrebaju. Kao posledica globalnog otopljavanja planete, brzinom koju ni stručnjaci nisu mogli predvideti, širi se „stanište” slepog miša, životinje koja čini skoro četvrtinu ukupnog broja sisara. U potrazi za hranom, slepi miševi „osvajaju” sve više severnih predela zemlje, jer klimatske promene tamo omogućavaju i razmnožavanje raznih insekata kojima se najveći broj vrsta slepih miševa hrani. Tako je nedavno u Beogradu i Budimpešti prvi put zabeleženo prisustvo takozvanog mediteranskog ili grčkog slepog miša.

Takvo narušavanje prirodne ravnoteže možda i ne bi bilo opasno da, kako za „Politiku” objašnjava Milanko Šekler, direktor uglednog Veterinarskog instituta u Kraljevu i stručnjak za veterinarsku imunologiju, slepi miševi u pojedinim delovima sveta, kao što je to Južna Amerika, nisu glavni izvor zaraze i prenosioci virusa besnila! Oni tamo, tokom noći, napadaju obično krupnu stoku, ujedom sisaju krv iz vratnih vena, recimo krava, i tako besnilo prenose na domaće životinje, a jasno je kakva je to onda opasnost za ljude. 

– U Evropi – dodaje Šekler – gde su do sada prenosioci ovog virusa uglavnom bili vukovi i lisice, pre nekoliko godina pojavilo se nekoliko slučajeva kada su slepi miševi bili uzrok zaraze životinja, naročito ovaca, putem izmeta i mokraće. To nas je podstaklo da kod nadležnog ministarstva, odnosno Uprave za vetrinu, konkurišemo sa projektom ispitivanja prisustva virusa besnila na populaciji slepih miševa i paramikso virusa (izazivač hemoragične groznice, prim. M. D.). Taj predlog, uz još 22 projekta, prihvaćen je i već smo početkom proleća krenuli na posao. 

Stručnjaci ovog instituta, koji je u Evropi postao poznat po uspešnosti u borbi protiv ptičjeg gripa i u koji sada na obuku dolaze stručnjaci iz ovog dela Evrope, odlučili su da slepe miševe, kao uzorke, hvataju u predelu Đerdapske klisure, jer tamo ima najviše pećina, a i uzan prostor klisure pogodan je kao stanište ovih sisara. Posebnom opremom, koju su sami osmislili, hvatali su ih ponajviše u pećini Grodašnica. 

– Za ovo ispitivanje – tvrdi Šekler – potrebno nam je oko 400 slepih miševa i do sada smo uspeli da uzmemo uzorke, putem brisa iz usta i izmeta, od oko njih 200. Naravno, konačne rezultate javnosti će saopštiti naručilac projekta, odnosno Uprava za veterinu, ali mogu reći da, bar za sada, nema razloga za zabrinutost stanovništva na ovim prostorima. 

Bez obzira na to, može se reći da su retki primeri takvog rada, koji sutra može biti od i te kakve koristi, pogotovo zato što je, kako smo već napomenuli, slepih miševi kao „doseljenika” ovde sve više. 

– Tek kada malo bolje obratimo pažnju, kao što je to bilo tokom priprema za ovo istraživanje, primećujemo koliko je ovih životinja izvan pećina, odnosno u urbanim delovima, u podrumima stambenih zgrada, na krovovima gde ima najviše insekata, ali i u gusto naseljenim gradskim četvrtima, između stambenih zgrada, pošto je tako uzan prostor za njih pogodan – objašnjava direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu. 

Dakle, i slepi miševi su potencijalna opasnost za ljude, i to ne samo za one koji žive u blizini pećina i šuma, već i u gradovima.