Početna stranica > Novosti
Jedini i osnovni uslovi za odobravanje udžbenika i drugih nastavnih sredstava nalaze se u Pravilniku o standardima kvaliteta udžbenika i uputstvu o njihovoj upotrebi donetom 2016. godine, koji utvrđuje obaveznu primenu srbskog jezika i Pravopisa Matice srpske, izdanje 2010. godine.
Prilog:
Podnesak koji je Advokatska kancelarija Radić uputila Ministarstvu prosvete
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
„ROD“ - ostvarivanje osnovnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja
10.11.2022. god.
Jedini i osnovni uslovi za odobravanje udžbenika i drugih nastavnih sredstava nalaze se u Pravilniku o standardima kvaliteta udžbenika i uputstvu o njihovoj upotrebi donetom 2016. godine, koji utvrđuje obaveznu primenu srbskog jezika i Pravopisa Matice srpske, izdanje 2010. godine.
U Rečniku srbskog jezika Matice srpske iz 2007. godine, na koji se odnosi navedeni Pravopis, na strani 1147., navedena je reč „ROD“ sa opisom (u prilogu). I samo to značenje može da se primeni kod tumačenja pojma „rod“ iz člana 8. tačka 15). Zakona o osnovama sistema obrazovanja.
Reč „Rod“ nalazi se i u Vukovom Srbskom rječniku iz 1818. godine (u prilogu).
Reč „Rod“ nalazi se i u Vukovom Srbskom rječniku iz 1818. godine (u prilogu).
Uzgred, zbog moguće zabune, navodi se: dana 1. juna 2021. godine prestao je da važi Zakona o ravnopravnosti polova (koji se odnosio na muški pol, ženski pol, muški rod, ženski rod itd.). Istoga dana, po uzoru na strane propise, usvojen je nepotpun i neprimenljiv Zakon o rodnoj ravnopravnosti (Law on Gender Equality).
U specifičnim okolnostima preuzet je strani zakon na engleskom jeziku, tako da je reč „gender“ prevedena sa rečju „rod“, koja nema veze sa polom, i svakom licu daje pravo da se, bez obzira na pol i bez podnošenja bilo kakvih dokaza, izjasni o svom rodnom identitetu, kome u tom trenutku pripada kao npr. da je: muškarac, žena, lezbejka, homoseksualac, biseksualac, kvir, neutralan, međupol i sl. Prema nedavno iznetim podacima Bi-Bi-Sija, međupol/interseks za sada se pojavljuje u preko 150 oblika.
U specifičnim okolnostima preuzet je strani zakon na engleskom jeziku, tako da je reč „gender“ prevedena sa rečju „rod“, koja nema veze sa polom, i svakom licu daje pravo da se, bez obzira na pol i bez podnošenja bilo kakvih dokaza, izjasni o svom rodnom identitetu, kome u tom trenutku pripada kao npr. da je: muškarac, žena, lezbejka, homoseksualac, biseksualac, kvir, neutralan, međupol i sl. Prema nedavno iznetim podacima Bi-Bi-Sija, međupol/interseks za sada se pojavljuje u preko 150 oblika.
Inače, i pored zaprećenih novčanih kazni i kazni zatvora do pet godina, Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije moguće primeniti iz nekoliko razloga:
- Suprortan je Ustavu i mnoštvu drugih zakona koji se odnose na obrazovanje i vaspitanje.
- Za pojam „rod/džender“ još nisu utvrđeni rodni/dženderski identiteti pa je organizacioni odbor nedavno održanog Europrajda 2022. izneo vlastima dva zahteva: da se usvoje zakon o rodnim identiteteima i zakon o istopolnim zajednicama.
- Rodno osetljiv jezik i rodno senzitivan jezik nemaju rečnik, nemaju pravopis, nemaju gramatike, nemaju katedre i sl.
- U univerzalna i opšte prihvaćena ljudska prava, fiksirana npr. članovima Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima UN i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, spada da je brak zajednica muškarca i žene, da se pol deteta upisuje odmah po rođenju, da roditelji imaju pravo da vaspitavaju decu u skladu sa svojim religijskim ubeđenjima (a Ustavom je garantovana i posebna zaštita dece i porodice što je sve nespojivo sa gore navedenim pojmom "džendera").
- Suprortan je Ustavu i mnoštvu drugih zakona koji se odnose na obrazovanje i vaspitanje.
- Za pojam „rod/džender“ još nisu utvrđeni rodni/dženderski identiteti pa je organizacioni odbor nedavno održanog Europrajda 2022. izneo vlastima dva zahteva: da se usvoje zakon o rodnim identiteteima i zakon o istopolnim zajednicama.
- Rodno osetljiv jezik i rodno senzitivan jezik nemaju rečnik, nemaju pravopis, nemaju gramatike, nemaju katedre i sl.
- U univerzalna i opšte prihvaćena ljudska prava, fiksirana npr. članovima Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima UN i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, spada da je brak zajednica muškarca i žene, da se pol deteta upisuje odmah po rođenju, da roditelji imaju pravo da vaspitavaju decu u skladu sa svojim religijskim ubeđenjima (a Ustavom je garantovana i posebna zaštita dece i porodice što je sve nespojivo sa gore navedenim pojmom "džendera").
U delu koji nije suprotan Ustavu, univerzalnim i opšte prihvaćenim ljudskim pravima (koja se primenjuju čak i u slučaju kada u nekoj zemlji ne postoji Ustav) i drugim obavezujućim propisima moguća je primena nespornog dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, za davanje stručnog mišljenja ZUOV, NPS i Ministarstvo moraju da zatraže pomoć pravnih eksperata. Za tumačenje i primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i pojma „rod“ - koji nije biološki pojam - nisu stručni prosvetni radnici iz oblasti biologije, muzike, srbskog, istorije, likovne umetnosti i sl.
Iz navedenih razloga, dok se ne promene gore nabrojani propisi, posebno:
PRAVILNIK O STANDARDIMA KVALITETA UDŽBENIKA I UPUTSTVO O NJIHOVOJ UPOTREBI
Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet, Ministar prosvete, prosvetni radnici i sl. ne mogu da odobravaju, ni da u udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima koriste pojmove: „rod“, „rodno osetljiv jezik“, „rodno senzitivan jezik“ i „rodni identitet“.
PRAVILNIK O STANDARDIMA KVALITETA UDŽBENIKA I UPUTSTVO O NJIHOVOJ UPOTREBI
Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet, Ministar prosvete, prosvetni radnici i sl. ne mogu da odobravaju, ni da u udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima koriste pojmove: „rod“, „rodno osetljiv jezik“, „rodno senzitivan jezik“ i „rodni identitet“.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne zabranjuje: Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalnom prosvetnom savetu, Ministru prosvete, i zaposlenim u prosveti da ostvaruju „Osnovne ciljeve obrazovanja i vaspitanja“ navedene u članu 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a posebno one iz tačke 16). koja se odnosi na: razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srbskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srbskog naroda…
Polazeći od gore navedenog, u programima za četvrti razred gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima, iz „ciljeva opšteg i srednjeg obrazovanja i vaspitanja“, potrebno je izbaciti reč “rod“ iz predmeta: računovodstvo i informatika, geografija i istorija, scenske i audio-vizuelne umetnosti, filološke nauke, matematika, fizika i sport.
Iako se radi o nespornom pojmu „rod“ iz Rečnika srbskog jezika Matice srpske, bolje je izbaciti ga, jer njegovo uklanjanje neće stvoriti probleme, s obzirom da Ustav i mnogi drugi propisi odavno garantuju zabranu od svih oblika diskriminacije.
Pored toga, iz Programa za predmet geografija i istorija, potrebno je izbaciti, ili preformulisati, pojam „rod“:
- st. 49. - Četvrta industrijska revolucija; porodični i rodni odnosi;
- st. 72. - Analizirati povezanost četvrte industrijske revolucije sa promenama u sferi porodičnih i rodnih odnosa, demografskim promenama, brigom o zdravlju i životnoj sredini.
- st. 108. - Za dostizanje ishoda učenik će biti u stanju da diskutuje domete populacione politike u zemljama depopulacije učenik treba da demonstrira da može da: komentariše konzervativne i savremene pristupe populacionoj politici, kritički prosudi domete i ograničenja politika podsticanja rađanja, diskutuje rešenje na izazov depopulacije iz perspektive porodičnog života – da li je moguće uskladiti rodne uloge i dostići željeni broj dece,
Literatura:
1. Kostić, V. S., Đukić Dejanović, S., Rašević, M. (ur.) (2020). Srbija: Rod, politike, stanovništvo. Beograd: SANU, Institut društvenih nauka.
III
U Programu za predmet filološke nauke upotreba pojma „rod“ nije sporna :
st. 109 GRAMATIKA
U ovom delu predviđeno je nadovezivanje na znanja stečena na časovima srbskog jezika i drugih jezika o gramatičkim kategorijama i vrstama reči. Treba ukazati na opoziciju u okviru svake kategorije: rod (muški i ženski), broj (jednina i množina), padež (nezavisni i zavisni).
st. 159.
RUSKI JEZIK - FONETIKA I FONOLOGIJA
Sistematizacija pravila ruskog književnog izgovora.
MORFOLOGIJA
Imenice
• Rod nepromenljivih imenica.
• Imenice pridevskog i participskog porekla.
• Imenice opšteg roda.
st. 191.
ITALIJANSKI JEZIK
Imenice
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.
Sistematizacija imenica ženskog roda na – o i muškog na –a.
Oblici za muški i ženski rod (- a, -ista, -tore, - ssore, -aio) i građenje množine.
st. 192.
Imenice sa posebnim oblicima za muški i ženski rod.
st. 209. NORVEŠKI JEZIK
Imenice
Promena imenica srednjeg roda na -um (museum, jubileum, album, visum).
st. 210. ŠPANSKI JEZIK
Imenice
Sistematizacija imenica ženskog i muškog roda, odstupanja.
Oblici za muški i ženski rod ( -ista, -nte) i građenje množine.
st. 211.
Imenice koje menjaju značenje u zavisnosti od roda (el orden/la orden).
Imenice sa posebnim oblicima za muški i ženski rod.
st. 212.
Određeni član srednjeg roda lo (lo difícil).
ADVOKATSKA KANCELARIJA RADIĆ
Prilog:
Vukov Srbski rječnik iz 1818.
Rečnik srbskog jezika Matice srpske
Podnesak koji je Advokatska kancelarija Radić uputila Ministarstvu prosvete
- Izvor
- Tanjug
- foto: rnids.rs/ vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
- jezik
- zakoni
- prava
- obrazovanje
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Živimo u vremenu kada automobil odavno više nije samo sredstvo za prevoz, već i sastavni deo svakodnevnog životnog stila. Zbog toga je održavanje automobila jednako važno kao i održavanje...
Kada se govori o osiguranju automobila, većina vozača odmah pomisli na obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Međutim, ono pokriva samo štetu pričinjenu trećim licima, dok šteta na sopstvenom vozilu ostaje...
Iskoristite poslednji talas lepih i toplih dana kako biste sredili garažu za zimu koja nam polako kuca na vrata. Unapređivanje i pospremanje garaže može pomoći da zaštitite vaše alate,...
Verovatno na svom pametnom telefonu čitate ovo. Po prvi put u 2016.godini pretraga pametnih telefona je nadmašila pretragu na desktopu. I vozila na benzin i električna vozila će doživeti...
Gradovi u Srbiji, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo kao i mnogi drugi, već godinama imaju problem sa parkiranjem. Naći slobodno mesto za park...
Putovanja po letnjim vrućinama mogu da budu veoma naporna i neprijatna. Većina ljudi obožava toplo vreme i voli da putuje leti, ali sve ima svoje granice. Ako temperature postanu...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
