Svoje vrednosti moramo štititi svim sredstvima: Putin na Valdajskom klubu opet odgovorio Rakoviću

Aleksandar Raković: (prevod sa engleskog): Poštovani gospodine predsedniče, ja sam Aleksandar Raković, istoričar iz Srbije. Za mene je čast što Vas ponovo vidim, slušam i sa Vama razgovaram.

Moje današnje pitanje za Vas je sledeće: Šta su, po Vašem mišljenju, državni i pojedinačni mehanizmi koje Rusi, Srbi i drugi narodi širom sveta treba da koriste da bi zaštitili naše tradicionalne vrednosti i zaštitili sebe i svoj identitet od prodornog i nametljivog uticaja zapadne ideologije koji smo videli ove godine na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu? Hvala.

Vladimir Putin: Što se tiče onoga što smo videli na otvaranju, da budem iskren, u početku nisam ni gledao, a onda su mi rekli da se tamo nešto dešava, pa sam pogledao. Ne znam na šta su računali i zašto su to uradili organizatori i zašto je MOK to dopustio. To je svakako bilo uvredljivo za milione hrišćanskih vernika. Zašto je potrebno vređati bilo koga, vređate njihova verska osećanja? Oni koji su to uradili reći će da nisu imali nameru da uvrede i da ne vide ovde ništa uvredljivo.

Ali isto se dešava i u odnosu na predstavnike islama, kada spaljuju Kuran ili svakakve ilustracije, stripove sa Prorokom objavljuju pod firmom slobode govora. Sada ću ipak ponoviti ono što sam već mnogo puta govorio: sloboda jednog čoveka ili društva završava se tamo gde počinje sloboda drugog. Jer ako je dozvoljeno nekoga vređati, njegova verska osećanja i reći: „To je moja sloboda, radim ja šta hoću“, onda možete doći i do ubistva – „Hoću da ubijem“. „Ja hoću da ubijem.“ I otišao je i ubio. „To je izraz moje slobode.“ Pa jel tako? Koješta, naravno.

Ljudi ne osećaju nikakve granice, „ne vide kraj“, kako narod ponekad kaže. Imaš neku viziju nečega, u redu, ostani pri svojoj viziji tog nečega. Ali ako znaš da to može da uvredi drugog čoveka, uzdrži se da to učiniš. To je sve – pravilo je prosto.

Oni misle da se može tako postupati. Baš kao i mogućnost da se muškarci takmiče u ženskim sportovima, koja jednostavno ubija ženski sport. A kad sam se, izvinite, već dotakao te teme, po mom mišljenju, neki sportovi nisu za žene. Izvinjavam se ženama, reći će da grešim. Pa dobro, to je već druga tema.

Ali ako se žene već bave ovim sportovima – dizanjem tegova, boksom, ne znam, rvanjem, neka se onda žene međusobno i takmiče. I onda prosto muškarac, jer se proglasio ženom, sve ih je pobedio, slomio ženi nos, to jednostavno ubija ženski sport. Ženama će postati nemoguće da nastupaju bilo gde. Baš grozno.

Neka se onda ti muškarci bore među sobom. Proglasili su se za žene, e ti koji su se proglasili, neka se takmiče i bore među sobom na Olimpijskim igrama. Ili takođe i oni koji uzimaju potvrde da su od detinjstva bolesni i da koriste neke lekove koji daju jasne prednosti u takmičarskom procesu, hajde da i među njima organizujemo takmičenja. Pa, to je tako prirodno, jednostavno, po mom mišljenju. Šta bi tu nekome smetalo? To baš nikoga ne vređa.

A kako zaštititi svoje vrednosti? Svim sredstvima koja su nam na raspolaganju.

IZVOR: srbratstvo.rs