Obnova Vajmarskog trougla

Prvi put za proteklih pet godina lideri Francuske, Nemačke i Poljske sastaju se u ponedeljak u okviru Vajmarskog trougla. Neformalna alijansa, koja nema ni rezidenciju, ni kancelariju, nastala je pre deset godina na inicijativu Berlina. Sa proklamovanim ciljem: da se Poljska uvede u EU i NATO. Osnivači su svoju misiju izvršili 2004. godine. Sa novim idejama nije bilo lako, a dve godine kasnije tadašnji predsednik Leh Kačinjski ukinuo je trouglasti samit.

Obnovu trougla kao prvostepeni cilj varšavskog samita proglasio je aktualni poljski predsednik Bronislav Komorovski. U Varšavi, pored svega ostalog, za to postoje posebni razlozi. Od jula ona preuzima predsedavanje EU od Mađarske. Usaglasiti, a još bolje dobiti odobrenje za svoje planove od Angele Merkel i Nikole Sarkozija Poljacima neće biti na odmet. Moj zadatak je, proglasio je Komorovski u intervjuu za poljski radio, razmatranje pitanja povezanih za integraciju u sferi bezbednosti i odbrane.

Ne ekonomiju i finansije, predmet glavobolje EU, već upravo vojne aspekte namerava da postavi Poljska na prvo mesto za vreme svog predsedavanja. Pošto se realna opasnost po Evropu za sada ne vidi, ostaje da se izvede neutešni zaključak. Žele da je reanimiraju veštački. Izgleda da će senka ruske, nekada sovjetske pretnje, biti uključena u dnevni red. Rukovodilac centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta Vladislav Belov takođe ne smatra slučajnim pomeranje akcinata sa ekonomskih na vojne.

Istina, postoji opasnost da će se aktuelni predsednik srozati do razmatranja takozvane ruske pretnje. Ali pri tome postoje i šanse da će se naći i savetnici, i druge političke snage, koje će možda pomoći Poljskoj da spozna svoju ulogu. A ova uloga je objektivno važna. I u okviru Vajmarskog trougla vidimo koliko je Poljska spremna na tu ulogu. Ne samo u narednih pola godine, već i u dalekoj perspektivi.

Pokušaji da se dobije na političkoj težini na račun Rusije, kojoj se Poljska proteklih godina trudila da svugde zapapri čorbu, očigledne koristi nisu doneli. Niko izuzev pribaltičkih zemalja nije podržavao Varšavu, pa i oni su se rukovodili istim motivima. Većina drugih evropljana ne bi baš htela da nosi iznošenu odeću hladnog rata.

Danas se rusko-poljski odnosi, ako se ne računaju pojedini recidivi, polako uvode u ravnotežu. Uoči trouglastog samita u Varašavi mogle su čak da se čuju želje da se normalizuju odnosi sa Moskvom. Ako za to zaista bude postojala dobra volja, prepreka sa ruske strane neće biti. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov tim povodom dao je nedvosmislenu izjavu: trougao je dobra stvar, ali četvorougao takođe ne bi bio loš.