Strašan je gnev gladnih

Nemiri u Egiptu izazivaju porast cena žitarica na svetskom tržištu. Na Čikaškoj robnoj berzi pšenica se već prodaje 315 dolara po toni s čuvanjem tendencije porasta cena. Međutim, stručnjaci smatraju da su upravo deficit i poskupljenje namirnica izazvali eksploziju narodnih nemira u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka.

U svetu nastaje dugoročna tendencija poskupljenja žitarica. Najviša cena od 360 dolara po toni, koja je zabeležena u proleće 2008. godine još nije dostignuta, ali su cene već sad prilično visoke. I nema nikakvih pretpostavki da će početi da padaju, ističe direktor departmana za analitičke informacije RBK Aleksandar Jakovljev.

Trend porasta cena žitarica i namirnica uopšte na svetskom tržištu je formiran još prošle godine. Tada smo mogli da uočimo ozbiljnu sušu na Severnom delu polulopte, uključujući i Rusiju. Klimatske promene, koje se odvijaju na različitim kontinentima u zemljama, koje su tradicionalno vodeći izvoznici žitarica, šećera, i tako dalje, vrše snažan pritisak na konjunkturu ovih tržišta. Na mnoge namirnice fiksirani su dugogodišnji, pa čak i istorijski maksimumi. Ako se obrati pažnja na dinamiku cena, može se primetiti da je porast mnogo veći nego, recimo, kad su u pitanju cene nafte ili industrijskihmaterijala, upravo kad su u pitanju poljoprivredni proizvodi. I najrazličitiji objektivni i subjektivni momenti – klimatski i politički, samo podgrevaju ova tržišta.

Egipat kao najveći kupac žitarica na svetu, ima ozbiljan uticaj na tržište namirnica. Već 26. januara, sledećeg dana nakon prvog „Dana gneva“ u Egiptu, kotiranje pšenice na svetskim berzama je naglo krenulo na gore. Međutim, zanimljivo je što nisu samo nemiri u Kairu izazvali poskupljenje žitarica, već i obrnuto, visoke cene pšenice izazvale su talas egipatskih nemira. Iako ekonomski razlozi nisu glavni uzrok socijalnih nemira, one predstavljaju njegov startni mehanizam, kaže stručnjak-poznavalac Istoka IMEMO RAN Vladimir Sotnikov.

Posle suše, koja se desila u leto prošle godine, porasle su cene kultura žitarica. Egipat je podigao cene žitarice za jedan i po procenat. I stanovnici zemlje su mislili da neće moći da osiguraju sebi hleb. Ovaj ekonomski uzrok je uslovio izgrede, koje smo posmatrali u toku protekle dve nedelje, i koji još uvek traju.

Nedugo pre početka nemira Kairo je nameravao da smanji donacije hleba siromašnim slojevima stanovništva. Sad o tome niko ništa ne govori. Naprotiv, da bi umirile narod, egipatske vlasti su pod hitno otkupile dodatne količine pšenice, koje će biti dovoljne za više meseci unapred. Slične aktivnosti za povećanje rezervi žitarica preduzeli su Alžir, Indonezija, Saudovska Arabija, Libija i Bangladeš.