Znanjem do farme šampiona

U vitrinama dnevne sobe u kući Vojina Dobrokesa iz banatskog sela Kumane više nema mesta da se spuste šampionske nagrade za ovčarstvo. Dok drugi, posebno mladi seljani čim stasaju gledaju u pravcu velegrada želeći da asfaltom zamene plodne oranice, ovaj banatski farmer vredno radi na ostvarenju sna - da sa 200-300 ovaca udvostruči stado i nastavi da gaji ovnove šampione, zbog čijih se dokazanih „ljubavničkih” osobina i za Kumane nadaleko zna.
Do ovih rezultata Dobrokes je stigao za samo nekoliko godina jer je 1997. kao izbeglica iz Hrvatske, sa suprugom, sinom i kćerkom, nešto ovaca i velikim znanjem, stigao u ovaj miran banatski kutak. Tada je rizikovao po drugi put i opet dobio: iako su svi govorili da je to nemoguće, on je u Vojvodinu i prvi u Kumane doveo nemačku rasu ovaca virtemberg i uskoro počeo proizvodnju i prodaju priplodnog podmlatka koji se po kvalitetu brzo pročuo i izvan Vojvodine. Kad su drugi videli rezultate preduzimljivog seljana, počeli su i oni...

- Ovaj ovan je šampion Međunarodnog sajma u Novom Sadu. I ovce su odnele prvo mesto (za kvalitet, izgled, potomstvo), a meni kao odgajivaču donele titulu apsolutnog šampiona u ovčarstvu za 2007. godinu - kaže Dobrokes, dok čvrsto, sa obe ruke, drži 175 kilograma teškog šampiona, koji još nema ime. Dobroćudni mladi „Kazanova” ovčijeg sveta, ali bez rogova (što je odlika ove rase), gorostas u svojoj vrsti, pomalo zazire od bliceva fotoaparata još otkako je bio zvezda Sajma. Ali, odvažan je, kaže odgajivač, tamo gde treba - u oboru, gde dane provodi sa svojih tridesetak ovaca.

Ovčarstvo, kaže Dobrokes, poučen iskustvom i trenutnim uslovima, nije isplativo kada se radi „na malo”. Sve ispod 200-300 komada donosi velike obaveze, a, realno, malu zaradu. Ko hoće da živi od toga, da pristojno zaradi i uposli sve članove domaćinstva, trebalo bi da ima bar 600-700 grla i da dobro zasuče rukave.

- Životinje hranim isključivo prirodnom hranom sa svojih 17 hektara. Prodajem većinom živu stoku za priplodni materijal. Ženski jaganjci za priplod težine oko 40 kilograma stari oko tri i po meseca koštaju i do četiri evra po kilogramu, a muški oko 3,5 evra, a to je zavidna cena. Kupaca ima više nego jagnjadi, što sve govori - nastavlja Dobrokes.

Porodica našeg domaćina bavi se ovčarstvom više od 200 godina. Vojinov otac Dušan Dobrokes preneo je sinu znanje i iskustvo i pomaže mu svakodnevno. O stadu brinu i supruga i kćerka, a na čobanskom poslu pomaže im još jedan radnik.

Do trofeja se ne može ni bez velikih ulaganja. Vojinu je, srećom, pomogla država povoljnim namenskim kreditom za kupovinu 36 ovca i jednog ovna, od 15.000 evra, sa kamatom od tri odsto na pet godina. Institut za poljoprivredu opštine Zrenjanin, čiju veliku pomoć Dobrokes stalno ističe, dao je dobre preporuke za ovog uzgajivača da kvalitetom i bez „kumovskih” veza dođe do državnog zajma i unapredi posao.

Dobrokesi s optimizmom gledaju u sutra. Po poslovici koju nam reče deda Dušan, „sve što mačka rodi, gleda u slamu”, i unuk Dule, đak četvrtog razreda, nastaviće tradiciju, a ovčarstvo možda dobije novog rekordera.