Da li govoriš srpski, bre

Deca i mladi govore „po Vuku” – upravo onako kako čuju i čitaju. Teško da više postoji sleng, bilo kakva razlika između svakodnevnog govora i onoga što se u vremenima kada je kultura bila „in” razlikovalo od tzv. visokog stila. Argo pripada riznici prošlosti. Današnje opšte standarde određuju „Hari Poter”, filmovi mas-produkcije, kao i prevodi novih ostvarenja koji su često kriminalniji od sadržaja. Osnovne karakteristike govora mladih, rekla bih, jesu: da se sve manje govori, fond reči se svodi na one najnužnije kako se ne bi sporazumevali rukama (pesnicama), a strmoglavi pad rečnika logično prati i „dijeta znanja” – deca su sve više lišena pojmova, pojava, opšteg uvida i svega onoga za šta im je sugerisano da je „višak”.

Nije reč o engleskom, niti o bilo kom priznatom jeziku. U pitanju je, žargonski rečeno, bantu varijanta najjednostavnijeg američkog govora, a u gastajbajterskom prevodu. Često čujemo da „idemo na drink” ili „da iskuliramo”. Ako neko nekoga „ima u fajlu”, reč je o neobičnoj bliskosti dvaju kompjuterskih korisnika. One sa kojima nisu tako intimni klinci „drže na stend baju”.

Samo „opušteno” – neka vrsta mantre urbane omladine – jeste prevod „na prvu loptu” uzrečice take it easy. Niko više ne kaže „To!” ili, što bi bio još veći blam, „Jupiii!”. Kad se oduševite treba da viknete Yes!

Pošto su među ionako sve nepopularnijim knjigama rečnici ubedljivo najomraženija literatura u svetu mladoga sveta, pre svakog časa engleskog jezika (koji još podrazumeva i srpski, mada ima nagoveštaja da neće još dugo) izdvojim nepoznate reči, odštampam ih kako bi, „servirane na gotovo”, imale nekakvu šansu da budu i upamćene. Pa se tako dogodilo da se među novim rečima našla i idleness, odnosno dokolica. „Šta to znači?”, pita me dete na srpskom, iskreno zblanuto prvi put čuvši reč. Pokušam da objasnim, ali vidim da učenik ne prepoznaje pojam. Na kraju, mladi mozak ipak ukapira, pita me: „A, je l’ to ono kad kuliraš, blejiš, je.. ti se za sve, dok su ovi oko tebe u frci zbog neke situacije?” (Na opisanom engleskom „imati situaciju” znači „imati problem”.)

Devojčice možda nikada neće saznati šta znači reč konkubina, ali se zato od obdaništa „čašćavaju” nazivom sponzoruša. Dečaci sporije odrastaju i dugo ponavljaju „brate, brate”, perpetuiraju psovke i u uzrastu kada još nisu obavešteni o konkretnoj fizičkoj radnji obuhvaćenoj glagolom. Samo su neka „čudna” deca, od još čudnijih roditelja, posvećena u tajnu porekla reči „bre”. Ko su, bre, ti likovi, sefardi ili tako nešto, koji su nam uvalili reč hombre, što će reći čovek?! I šta će nam to kad Ameri lepo kažu man i ti skapiraš da je to „čoveče”?

Ipak, uprkos zlodusima vremena, mladi su pametni, duhoviti, provaljuju oni suštinu i nađu „srpsku varijantu” od koje se mi, hronično namršteni, tresemo od smeha. Samo namćori neće da priznaju da se momentalno „konektuju” kad im deca referišu kako su u kafiću naleteli na „neke rolingstonse” (neotesane dođoše, one koji su odnekud „sišli” tako što su se skotrljali poput kamenja, pa se shodno tome ponašaju), kako im tako i treba kad idu u „silikonsku dolinu” (Ulica Strahinjića Bana čuvena po kafićima u kojima noću preovlađuju pominjane sponzoruše).

Kada se nedavno u zaista mukotrpnoj emisiji tipa rijaliti-šou pevač koji se ćirilicom potpisuje kao Peđa D’Boj u nekom napadu očaja obnažio, tačnije skinuo gaće pred kamerama (nama), deca su ga koliko sutradan prekrstila (po meni zauvek) u Peđa D’Moj. Ono što starije „smara” mlađe zasmejava zato što se „ne primaju”. I to je sjajno.

„Ćaos!”, javlja mi se oko podne učenica koja treba da dođe na čas u pet. „Znači, nema šanse da se danas vidimo! Nemoj da se ljutiš, pliz. Nema šta mi se nije dogodilo, znaš ono kad te opkole sa svih strana. Neću da te smaram pričom, ali, čuj samo brifing: kevu kaširali s posla, još pre dva dana, nego nisam htela da ti pričam. Pije one kokice za smirenje, samo kunta i kako otvori oči, tako ih briše – plače. Taman ja to stavim „na ignor”, kad ćale puk’o, komir’o se sa nekim pajtosima na splavu, dovela ga murija jutros rano. Pre toga upada sestra, sva zaroljana, šutn’o je dečko zbog neke ribe koja ima onu iseljeničku vizu za Kanadu. Pazi tu ljigu! Znači, ne da nisam u voznom stanju, nego moram da se resetujem! Idem da se onesvestim, pa ti se javljam.”