Istorija naroda duža je od svake vlasti

MODRIČA - Koliko god su kroz istoriju okupatorske vlasti na ovim prostorima pokušavale da zabrane obeležja jednom, u ovom slučaju srpskom narodu, nije im to polazilo za rukom (topuzom). Hapšeni su mnogi što su pevali „Igrale se delije“, „Bože pravde“, „Odakle si sele“... Veliki greh bio je pokazivanje srpskog grba, dvoglavog orla sa krunom, a zapevati „četničku pesmu“ ili nositi fotografiju vođa ideologija kakve svojom nisu smatrali aktuelni vladari. Taj greh se robijao u turskim, nemačkim, hrvatskim, jugoslovenskim kazamatima, a mogao je koštati i glave.

Kako bilo ranije kroz vekove, tako je i u ovom 21. veku. Himnu Republike Srpske „Bože pravde“ i grb - dvoglavi orao sa krunom - zbog toga što vređaju nacionalni interes muslimana, zabranio je Ustavni sud ovog entiteta. Nije dozvoljeno da se Jenkova kompozicija, starija od 100 godina, izvodi ni kao instrumental.

„Sud je sud - ćud je ćud“, kaže pesma, a posmatrajući ponašanje Srba u Republici Srpskoj pesma ima smisla. Sud se mora poštovati. Tako su u tačno propisanom roku na zvaničnim skupovima utihnuli tonovi himne, iz svih službenih prostorija, dokumenata i akata uklonjen je grb, a stavljen „Amblem“. Trobojna zastava, zamalo se izvukla, da i ona ne ode na lomaču. S druge strane, narod nastavio po svome. Poput čukundedova, dedova i otaca, i današnji Srbi vole svoja znamenja pod kojima su slavili uspehe, tugovali zbog neuspeha, ženili se i udavali, slavili slave, oplakivali pokojnike. Stariji će reći da je istorija naroda duža od svakog pojedinca i vlasti, a i budućnost se ne meri životom jednog vladara, okupacijom, aneksijom ili protektoratom kakvih je na ovim prostorima bilo od pamtiveka.

Pisani tragovi ljubomorno su čuvani od neprijatelja. Skrivani, nadživljavali su ljudske vekove. Priče i pesme prenošene su s kolena na koleno. Poput molitve „Oče naš„ izgovarane su na slavama, svetkovinama i prenošene sa starijeg na mlađe, kako se rod, vera i državotvornost ne bi zaboravili i da bi se branili.

Narod modričkih i trebavskih sela iskusio je na vlastitoj koži brojne bune, vlasti i vladare. Menjale su se ideologije. I pored velikih žrtava ostajali su dosledni u srpskoj pravoslavnoj veri. I što su svetske sile i belosvetski silnici više pritiskali, to su Srbi ovog prostora postajali sve istrajniji i čvršći. Biće, tvrde ovih dana, tako i doveka, bez obzira na želje ambasadora jedne, u ovim krajevima poznate zemlje, da oživi Kalajevu ideju „bosanske nacije“.

Ikonografija na narodnim zborovima pokazuje da slike i pesme, narodna nošnja i običaji nisu zaboravljeni, i neće - pričaju Srbi, a pored Srba, grb, zastavu, narodnu nošnju, nosače zvuka sa etnopesmama, likove poznatih Srba iz dalje i bliže istorije, sve više traže i drugi, stranci pogotovo, govore činjenice.