Đurčan pozvao međunarodnu zajednicu uvažava interese Srbije

Premijer Mađarske Ferenc Đurčan pozvao je međunarodnu zajednicu da prilikom određivanja statusa Kosova uvažava interese Srbije. Ovo je on izjavio danas novinarima posle pregovora sa kancelarom Nemačke Angelom Merkel. Nezavisnost Kosova predstavlja značaj ne samo za stanovništvo te pokrajine, već i za Srbiju takođe, istakao je Đurčan. Mi snosimo odgovornost za to da međunarodna zajednica ne zaboravi da je i Srbiji takođe potreban mir i spokojstvo. Sa svoje strane Merkel je istakla da se EU pridržava jedinstva povodom pregovaračkog procesa o određivanju statusa pokrajine.
 
Politička platforma Prištine na predstojećim pregovorima sa Beogradom i trojkom međunarodnih posrednika konačno je određena – ona će se bazirati na planu specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija. Ovo su u utorak uveče saopštili prištinski elektronski mediji pozivajući se na izjavu članova delegacije kosovskih Albanaca na pregovorima. Nezaivsnost i teritorijalna celovitost Kosova kao nezavisne države ne može da bude predmet razmatranja u Beču, jer se to može smatrati rešenim pitanjem, još jednom je u intervjuu radio Kosovu izjavio privremeni predsednik autonomije Fatmir Sejdiju. Spremni smo da razmatramo sa Beogradom samo čisto praktične probleme, kao što je podela imovine sa Srbijom ili liberalizacija pograničnog režima, rekao je kosovski lider. Sejdiju nije hteo da odgovara na pitanje u kom pravcu po njegovom mišljenju mogu da se razvijaju pregovori koji započinju u Beču 30. avgusta uz učešće trojke međunarodnih posrednika.

Sporazum o slobodnoj trgovini među zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope stupa na snagu u sredu u Hrvatskoj. Osim Hrvatske, dogovoru su se zvanično pridružile Albanija, CG, Makedonija, Moldavija, kao i južna srpska pokrajina Kosovo. RAtifikacija ovog dokumenta u parlamentima Srbije i BiH očekuje se narednih meseci. Kasnije njemu nameravaju da se priključe Bugarska i Rumunija. Sporazum na kojem se radilo skoro čitave prošle godine predviđa ukidanje ili smanjenje carina na široki spisak robe i na taj način pruža mogućnost za ukidanje previše komplikovanog sistema bilateralnih sporazuma o zonama slobodne trgovine, čiji se broj približava cifri od 50.

Kosovska policija obećala je nagradu od 5000 evra za informacije o 7 zatvorenika odbeglih iz zatvora, saopštila je u utorak pres-služba misije UN u pokrajini pozivajući se na izjavu komesara međunarodne policije za Kosovo Ričarda Monka. Zatvorenici su idržavali dugotrajne kazne za ubistva, teririzam, otimanje talaca. Jedan od njih, Faton Hajziri, proglašen je krivim za ubistvo ruskog vojnika 2000. godine, kada se ruski kontigent nalazio na Kosovu u sastavu multinacionalnih mirovnih snaga KFOR-a.

Mediji javljaju o poseti pedstavnika EU u trojci medjunarodnih posrednika na predstojećim pregovorima o statusu Kosmeta u Beču, nemačkog diplomate Volfganga Išingera, Prištini. Posetu je organizovao Medjunarodni civilni ofis EU na Kosovu. Nemački diplomata planira da se sastane sa privremenim predsednikom pokrajimne Fatmirom Sejdiuom i liderom uticajne političke partije ORA Vetonom Suroijem. Tom prilikom će biti razmotreni detalji nove faze dijaloga Beograda i Prištine koja će početi 30. avgusta. Nemački diplomata će, pored osta-log, upoznati kosovske lidere i članove albanske dele-gacije na pregovorima sa njihovim dnevnim redom. Sutra će medjunarodni posrednik doći u Beograd gde će takodje saopštiti srpskom rukovodstvu o planiranom sadržaju i satnici bečkog dijaloga.

Pitanje vezano za priznanje zvaničnog naziva Republike Makedonije od strane Atine i problemi penzijskog sistema i ustavne reforme biće jedna od glavnih tema u diskusijama poslaničkih kandidata na pragu vanrednih opštih izbora u Grčkoj – javlja makedonski TV-kanal «Antena 1» koji citira grčke novine «Katimerini». Po mišljenju grčkih medija, Grčka ne bi trebalo da raspiruje spor oko naziva ove bivše jugoslovenske re-publike pošto su je medjunarodna zajednica i svetski mediji priznali pod nazivom Republika Makedonija i samo Atina vidi u tome mešanje u unutrašnje poslove Grčke. Ujedno – nastavlja list – problem priznanja makedonske države koju je već priznalo skoro 120 zemalja može da se reši samo medjupartijsikim sporazumom. Nijedna po-jedina, čak ni vladajuća, stranka ne može da samostalno prizna naziv ove ili one države – stoji u dnevniku «Katimerini».