Nacionalna bitka protiv droge u Srbiji

Do 2010. godine oko 60 odsto zavisnika od psihoaktivnih supstanci u Srbiji biće pod stručnim nadzorom, najavljeno je u Nacrtu nacionalne strategije za borbu protiv droga, koji će se, kako saznaje „Politika”, uskoro naći pred Vladom Srbije. Ovaj strateški dokument koji već izvesno vreme čeka na usvajanje predviđa regulisanje pitanja narkomanije u našoj zemlji i precizira da će se 25 odsto zavisnika lečiti u vanbolničkim uslovima, ali i da će dodatnih 25 odsto morati da dobija supstitucionalnu, odnosno metadonsku terapiju. Planirano je da se, kao u svetu, i u Srbiji oko 15 odsto zavisnika za pomoć obraća komunama, odnosno zajednicama u kojima se oni prilagođavaju na nov način života, a da se samo dva odsto narkomana leči u specijalnim bolnicama.

Prema rečima prim. dr Jasne Daragan-Saveljić, direktorke beogradskog Zavoda za bolesti zavisnosti, opšti cilj nacionalne strategije je unapređenje i očuvanje zdravlja nacije smanjenjem korišćenja droga i štete prouzrokovane njihovom zloupotrebom po zdravlje pojedinca i društva.

– Osnovne komponente pomenutog dokumenta su koordinacija i saradnja, smanjenje dostupnosti i potražnje droga, kao i informisanje, istraživanje i evaluacija. Komune će okupljati pacijente koji će na tom mestu pokušati da žive normalno i da se pripremaju za to da se jednog dana vrate svakodnevnim aktivnostima, bez korišćenja psihoaktivnih supstanci – kaže dr Daragan-Saveljić.

Strategija obuhvata i antinarkotičke programe koji se koriste u susednim zemljama i pridržava se standarda koje propisuje Evropska unija. Ona, osim prevencije, definiše i načine lečenja zavisnika, od terapije, rehabilitacije i resocijalizacije. Tu se nalaze i programi koji podrazumevaju i deljenje špriceva i igli kako bi se smanjio broj obolelih od HIV-a i hepatitisa ce.

Dr Daragan-Saveljić napominje da lekari ustanove u kojoj radi stalno uče pacijente da mogu da se povere članovima porodice, najbližim prijateljima i rodbini.

– Važno je uspostaviti koordinaciju i saradnju između zdravstvenih radnika, policije, lokalne zajedice. Neophodno je da se ujednače metode lečenja na području cele zemlje. Predstavnici organa reda će morati stalno da usavršavaju znanje da bi uticali na smanjivanje ponude droga na tržištu, a kada je reč o smanjivanju potražnje na scenu stupaju zdravstveni radnici koji su dužni da rade na programima ranog otkrivanja i lečenja zavisnika – smatra naša sagovornica.

Predlog naše nacionalne strategije za borbu protiv droga je urađen, kako objašnjavaju stručnjaci, po ugledu na strategije evropskih zemalja i SAD, ali je prilagođen uslovima u našoj zemlji. Kako objašnjavaju ljudi koji su radili na izradi strategije, ona prvi put donosi novi pristup problemima i ima za cilj da eliminiše diskriminatorski odnos prema zavisnicima.

Prema poslednjim istraživanjima, samo u Beogradu ima registrovanih 5.028 narkomana, a procenjuje se da ih u našoj zemlji ima između 30.000 i 100.000. Statistika govori i da u prestonici na svakih 1.000 stanovnika živi dvoje zavisnika. Zbog toga će se u aktivnu borbu protiv ove vrste zavisnosti još više uključivati i predstavnici gradske vlasti, najavio je za naš list dr Vladan Šubarević, član gradskog veća Skupštine grada Beograda.

Dok se „bensedin” među srednjoškolcima u Srbiji dva puta više zloupotrebljava nego kod njihovih vršnjaka u razvijenim zemljama, šesnaestogodišnjaci kod nas uzimaju marihuanu dva puta ređe nego srednjoškolci u zapadnim zemljama. Kanabis je barem jednom probalo 13 odsto anketiranih đaka, a pojedinci su u anketama objašnjavali da su isprobali i teške droge, poput tableta „ekstazija”, „amfetamina” i LSD-a. Istraživanja ukazuju i na to da narkomanija praktično generiše druge vrste kriminala. Narkomani su, govori policijsko iskustvo, česti izvršioci krađa i uličnih pljački, spremni su i na upotrebu oružja da bi došli do novca za drogu.