Ahilova peta Gabalinske radarske stanice

Azerbajdžanska Republika, Sjedinjene Države i Ruska Federacije će pocetkom septembra 2007. godine u Bakuu obaviti konsultacije o zajedničkom korišćenju Gabalinske radarske stanice, u okviru samita G-8. Sedmog juna ove godine predsednik Rusije Vladimir Putin je predložio Sjedinjenim Državama da zajednički koriste Gabalinsku radarsku stanicu u Azerbajdžanu pod uslovom da Vašington odustane od planova razmeštanja elemenata PRO u Evropi. Sef Bele kuce Džordž Buš izjavio je tim povodom da je Putinova ponuda logična, ali je Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs precizirala da Vašington neće odustati od planova instaliranja sistema PRO u Poljskoj i Češkoj. Kasniji događaji su i razotkrili istinske namere dve Države. Nekim Državnim liderima i ekspertima, među njima i ruskim, iranski problem čini se naduvanim. Da li je to tako u sustini? Sredinom ove godine između IRI i Severne Koreje postignut je sporazum po kome će Iran do kraja ove godine od Pjongjanga dobiti nekoliko desetina balističkih raketa «Taep'o-dong-2» dometa do 4 hiljade kilometara. Klerikalni iranski rezim danas ne poseduje balističke rakete koje su u štanju da dosegnu do Evrope. Međutim, posle isporuke «Taep'o-dong-2» slicne rakete pojaviće se u odioznog Ahmadinežada, pa tako «Taep'o-dong-2» mogu sa iranske teritorije doleteti do Nemačke, Francuske, Velike Britanije i drugih evropskih zemalja. Upravo iz tog razloga gore navedene zemlje (izuzev Austrije) izrazile su potpunu podršku planovima SAD. Sem raketa «Taep'o-dong-2», postoje ozbiljne osnove za pretpostavke da će Severna Koreja do 2013. godine isporučiti Iranu dorađene balističke rakete dometa do 11 hiljada kilometara, i nepredvidivi rezim Teherana će tehnički biti u štanju da preduzme raketni napad na teritoriju SAD. Tom hipotetickom iranskom napadu sposoban je da se suprostavi upravo sistem PRO SAD, cije je instaliranje predviđeno u Poljskoj i Češkoj do 2013. godine. Sva uveravanja iranskog predsednika imaju samo jedan cilj, da se dobije na vremenu u cilju stvaranja nuklearnog oružja. I u SAD, i u Rusiji iranska opasnost se u podjednakoj meri tumači sa znakom minus. Od četiri zla savremenosti (nuklearna ucena, međunarodni terorizam, etnički separatizam i religiozni ekstremizam) opasnost od nuklearnog lokalnog rata i međunarodnog terorizma podstiče Vašington i Moskvu da instaliraju sopstvene sisteme PRO. Upravo u tom kontekstu i treba razmatrati sve događaje koji su se odvijali tokom poslednje dve godine i koji će se događati ubuduće. Asimetrični odgovor Kremlja na razmeštanje američkih elemenata sistema PRO u Evropi trebalo bi razmatrati kroz prizmu stvaranja ruskog sistema GLONAŠ i izgradnje novih radarskih stanica “Voronjež”. Rusija stvara sopstveni sistem globalnog navigacionog praćenja ne samo isključivo u mirne svrhe. Vojni sateliti formiraju kontinuirano navigaciono polje koje omogućava da se odrede precizne koordinate svakog objekta na zemlji, u moru ili vazduhu. Nikakvo sofisticirano oružje ne može biti upotrebljeno bez postojanja satelitske navigacije. Kontinuirana navigacija na čitavoj teritoriji zemljine kugle obezbeđuje se ako postoji orbitalna grupacija od 24 satelita, koja će biti kompletirana do kraja 2009. godine. Rusija danas raspolaže sa 18 satelita, sto nije dovoljno za globalno pokrivanje zemljine kugle. Poslednji dani obeleženi su burnim debatama povodom izjave ruskog činovnika o želji Moskve da do isteka roka iznajmljivanja Gabalinske radarske stanice 2012. godine odustane od njene dalje eksploatacije. Treba primetiti da prema Ugovoru između Bakua i Moskve, Rusija na to ima pravo. Ali nije stvar u tome. Gabalinska radarska stanica je stanica upravo u sistemu upozoravanja o raketnom napadu, a ne radar dijapazona X koji se koristi za navođenje protivraketa GBI i koji SAD nameravaju da razmešte u Češkoj kao elemenat PRO. Ahilova peta Gabalinske radarske stanice je to, sto se ona nalazi sasvim blizu regiona verovatnog lansiranja iranskih i drugih raketa. Pogledajte šta se dešava u Pakistanu. Već niko ne sumnja u cinjenicu da se religiozni ekstremisti bore za vlast u Islamabadu i da predsednik Mušaraf ne kontroliše svu teritoriju zemlje. A Pakistan poseduje nuklearno oružje. Ko će to oružje naslediti po odlasku Musarafa? Gabalinska radarska stanica prati start raketa i aktivni sektor njihovog leta. Ali praktično celokupni srednji sektor trajektorije leta bojevih glava raketa radarska stanica ne “vidi”, jer je njen pogled usmeren na jug, a ne na sever. A američki presretači GBI proračunati su na presretanje ciljeva isključivo izvan zemljine atmosfere. Sve to dobro poimaju u Moskvi. I zato, za razliku od nekih činovnika i eksperata, ne vidimo ovde posebnih problema. Čim kod Armavira bude izgrađena radarska stanica sistema “Voronjež”, više neće biti ni potrebe da se iznajmljuje Gabalinska radarska stanica. Radarska stanica “Voronjež” se nalazi u sistemu upozoravanja na raketni napad i ona je stavljena na ogledno borbeno dežurstvo u rejonu naselja Lehtusi u Lenjingradskoj oblasti jos u decembru 2006. godine. Radarska stanica “Voronjež” spada u stanice nove generacije i praktično po svim parametrima je bolja od stranih analoga. Takva stanica ima modulski tip konstrukcije sa vrhunskim stepenom funkcionisanja, što joj omogućava da veoma operativno usmerava radare na najopasnije pravce napada raketa. “Voronjež” će zameniti stare stanice tipa “Dnjepar” i “Darjap”. Sem izgradnje stanice u Armaviru u najskorije vreme će biti izgrađene još tri radarske stanice “Voronjež” na istoku i severu Rusije, a cena izgradnje svake košta reda 2 milijarde rubalja (izgradnja Gabalinske stanice koštala je 20 milijardi). Uzgred rečeno, Vašington i bez Gabalinske radarske stanice prisustvuje u Azerbajdžanu. Pre nekoliko godina u regionu gradova Hizi i Astara Amerikanci su instalirali dve svoje mobile radarske stanice “TRML-3D” za praćenje teritorije Irana do 300 kilometara. Za vreme predstojećih trostranih konsultacija, sem pitanja o zajedničkom korišćenju Gabalinske radarske stanice, značajno će biti razmotriti i sledeće probleme: šta činiti sa iranskom nuklearnom opasnošću, planovima međunarodnog terorizma i religioznog ekstremizma.