Rusija jača podršku agroindustriji

Rusija će uvećati podršku svoje poljoprivrede. Na pomoć mogu da računaju kako veliki agrokompleksi, tako i mala farmerska domaćinstva. Ovo je izjavljeno na zasedanju prezidijuma vlade, gde su rezimirani agrarni rezultati prošle godine i razmotreni planovi za ovu godinu.

2010. godine ruska zemlja je doživela složena iskušenja: letnja suša uništila je rod na 17% zasejane površine, izgorela je približno četvrtina žitarica. Tako je sakupljeno svega oko 70 miliona tona žitarica. Ove godine država treba da pomogne poljoprivrednicima da sakupe dobru letinu, istakao je premijer Vladimir Putin.

Doneta je odluka da se uveća federalno izdvajanje za razvoj agroindustrijskog kompleksa do 163 milijarde rubalja. Imali smo 150 milijardi, 13 milijardi rubalja smo rešili da izdvojimo dodatno. Odgovarajuće popravke razmotrene su i upućene u Državnu dumu. Osim toga, Roseljhozbank i Sberbank rezervisali su još oko 150 milijardi rubalja za kreditiranje prolećnih poljskih radova. Tačnije potrebe agroindustrijskog kompleksa za kreditnim resursima će biti osigurane u punom obimu.

Anomalno vruće leto 2010. godien skupo je koštalo federalne i regionalne vlasti. Upravo dodatno finansiranje od strane države omogućilo je mnogim poljoprivrednicima da izbegnu bankrotstvo, saopštila je ministar za poljoprivredu Rusije Jelena Skrinik.

Zahvaljujući merama državne podrške posledice suše su prevladane, sa gubicima je ostao minimalan broj poljoprivrednih preduzeća. Dokaz da smo izašli iz složenog položaja je činjenica da je indeks poljoprivredne proizvodnje u prvom kvartalu ove godine iznosio 100,7%.

Govoreći o zadacima za tekuću godinu, ministarka je izjavila da je najvažnije izvesti u optimalnom roku prolećne poljske radove. Rod žitarica ove godine prema preliminarnim proračunima može da dostigne 85 miliona tona. Očigledno da Rusija računa da se vrati prethodnim visokim pokazateljima. Radi poređenja: rekordni rod u poslednjih 15 godina dostigao je 95 miliona tona.

Sada se u Rusiji nastavlja setva. Ali i danas vremenske uslove ne možemo nazvati idealnim. Kulture su posejane na površini od 2,5 miliona hektara, otprilike dvostruko manjoj u odnosu na kraj aprila prošle godine. Vide se posledice zakasnelog proleća. Ipak ništa čudno u tome nema: zaostanak treba da se nadoknadi u narednim nedeljama. I složenosti na internom tržištu benzina, deficit goriva u nekoliko regiona odjednom na ovaj zadatak ne treba da utiče.

Između ostalog, ruski agrarci ne očekuju probleme sa gorivom. Poljoprivrednici kupuju gorivo na velikoprodajnim bazama. Tamo je dovoljno kako dizela, tako i benzina.

Treba podsetiti da Rusija još nije ukinula embargo na izvoz žitarica, uveden u avgustu prošle godine. Prvo treba sprovesti prolećne poljske radove. Pitanje ukidanje zabrane može da se razmatra tek pošto shvatimo kako stoje stvari sa žetvom, podvukla je ministar poljoprivrede.