Krnji Šengen

Pogranična kontrola između zemalja EU će očigledno biti delimično obnovljena. Mera je privremena, tvrdi Evropska komisija, čiji su zvanični predlozi ovim povodom obećani javnosti 4. maja. Ograničenja su izazvana „poplavom izbeglica“. Po informacijama „Ziddojče cajtung“ s pozivanjem na Brisel, od januara ove godine preko 20 hiljada izbeglica iz Severne Afrike se ulilo u porodicu Starog sveta. Sprema se uvođenje pogranične vizne kontrole kao i pregled prtljaga migranata, koji su stekli naviku da se sele iz jedne zemlje EU u drugu. Temu komentariše analitičar Sergej Guk pozvani ekspert je Vladislav BELOV, rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Instituta za Evropu.

Nove perspektive su se pojavile pred Evropskom agencijom za čuvanje granica „Fronteks“ (Grenzschutzagentur Frontex) u vidu dopunskih ovlašćenja, povećanja broja personala i finansiranja. Malu nelagodu osetiće Evropljani na odmoru, naišavši na duge redove na graničnim prelazima. Zato klima u EU neće nastradati. Austrijsko ekonomsko izdanje „Virtfšaftblat“ (Wirtschaftsblatt) lakonski primećuje: „Uvođenje pograničnog kontrola nije tragedija,“ pošto se „ne dotiče protoka robe“.

Po uverenju Evropske komisije alijansi je potreban „mehanizam, koji omogućava delovanje“ u slučaju nastanka potrebe za jačanjem granica. S ovim ciljem u član 32 Šengenskog sporazuma treba da budu unete ispravke. Suštinu promena komentariše Vladislav Belov.

„Kao prvo, Šengenski sporazumi prestaju da važe. Na granicama (će se) proveravati važnost viza, koje su izdale druge države. To znači zadržavanje u prelasku granice. Planira se razmeštaj migranata iz Severne Afrike u zemlji koja prihvata njihov boravak i ograničavanje njihovog kretanja u zemljama Šengenske zone. Šengen je viza za kratkotrajni boravak na teritoriji zemalja koje su ovaj sporazum potpisale“

Francuska je praktično zatvorila granicu s Italijom ne čekajući na usaglašena rešenja Evropske zajednice. Njen primer mogu da slede i drugi partneri. Opravdanje će se uvek naći: vanredna situacija na granici. Šengen sve više poseća na šagransku kožu. Mišljenje Vladislava Belova.

„Ima pritužbi na određene zemlje. Osim konflikta između Italije i Francuske postoji sukob između skandinavskih zemalja i baltičkih država. Skandinavci tvrde da im navodno preko Pribaltike stiže priličan broj nepoželjnih prestupnih elemenata. Zato se s ove tačke gledišta može razmišljati o tome kome i kako se izdaju vize. Ili koliko Rumunija i Bugarska zadovoljavaju zahteve Šengena. U svakom slučaju, njega se niko neće odreći zato što je to vrlo jak instrument za podsticaj turizma u zemljama šengenske zone. Pre svega, koriste ga Španska i Finska. To nisu prihodi samo nacionalnih budžeta, već i EU u celini. Zato sednicu od 4. maja i promenu 32. člana sporazuma smatram upravo za privremeno tehničko ograničenje koje je povezano s poplavom migranata iz Severne Afrike .

Predstojeća reforma, kao i sve druge promene, imaće svoje pluseve i minuse. Evropljani će nailaziti na redove kola, naići će na provere u vozovima, na aerodromima. To je bez sumnje minus za građane EU, posebno u vreme odmora. A posebno za stanovnike pograničnih rejona, koji rade u susednim zemljama, a o turistima i da ne govorimo. Nesumljivi plus će, s tačke gledišta vlasti, osim pooštravanja kontrole biti i stvaranje jedinstvenog informacionog sistema za one koji dolaze, a nisu građani EU. Po podacima Evropske komisije, samo 2009. godine je u Evropsku zajednicu nelegalno pristiglo skoro 600 hiljada lica iz trećih zemalja. Opšta kontrola će omogućiti da se spreči dolazak mnogih nepoželjnih elemenata.