Dva pogleda na isti svet

Gospođa Karla del Ponte je od januara 2008. godine pouzdani ambasador Švajcarske u Argentini. Tamo, verujem, još ima ratnih zločinaca iz onog rata u kom su Nemci bili arijevci, a Švajcarska službeno neutralna. Svikla da potražuje ratne zločince Karla bi, ako je zanos bude držao, mogla otkriti nekog od prestarelih klijenata za Haški tribunal. Onako volonterski. Ne verujem da će se to dogoditi. Karla ide u Argentinu da zaboravi Hag, a ne da ga pamti. Ona će nas zaboraviti, mi nju nećemo. Imamo je se rašta sećati. Svaki njen dolazak u Srbiju dramatizovan je i odigran u susretima sa srpskim zvaničnicima. Svaki njen izveštaj o slaboj saradnji srpskih vlasti sa Haškim tribunalom, ozvaničen je u UN. Papiri koje je Karla osmislila rade kao perpetuum mobile. I kad ode u Argentinu, Karla će uticati na položaj Srbije u Srbiji, Evropi i celom svetu.

Zbog sumnjičenja da bi mogao pomoći ljudima kakvi su Karadžić i Mladić Karla je
na spisak mogućih pomagača odbeglim optuženicima ubeležila mileševskog episkopa Filareta koji, eno, štrajkuje glađu na granici Srbije i Crne Gore, jer u Crnu Goru ne može dok ga Karla ne skine sa svog spiska.

Eto dokaza da je hagosluženje važnije od bogosluženja.

Ne čudim se Karli. Ona je profesionalka. Vrh, brate! Kako kod je okreneš, ista je
sa svake strane. Na njenom porodičnom stablu, slava Bogu, nema srpske grane. Čudim se onim ljudima čija je srpska grana stara i debela, mogli bi se bez straha da grana neće izdržati, obesiti; a seku svoje staro srpsko porodično stablo uvereni da ih to vodi u budućnost.

Ako ste uvereni, čak i ako su vas u to uverili, da su progoni porodica Karadžić i Mladić jedini način da se ta dva čoveka koje potražuje Haški tribunal nađu u Hagu; čak i ako ste uvereni, ili ako su vas i u to uverili, da taj dvojac spada u krivce bez kojih haški mlin ne može da melje, ružno je razumeti progone žena, dece i unuka onih koje Hag potražuje ne bi li opravdao svoje postojanje.

Karli je žao što je Milošević „preminuo kao anđeo, u snu“, uverena je da bi, inače, dokazala da je Milošević bio đavo. Karli će biti žao ako Karadžić i Mladić ne budu uhvaćeni za njenog mandata, ali teško je to dovesti u vezu sa episkopom mileševskim Filaretom, progonima porodica Karadžić i Mladić, i porodica ljudi osumnjičenih da optuženima pomažu u bekstvu; teško je verovati u pravovaljanost papira koje nam je Karla, odlazeći u ekselencije, ostavila.

Vladika mileševski Filaret bogosluži na granici Srbije i Crne Gore, štrajkuje glađu moleći se Bogu, a dve-tri dame i dva-tri gospodina hagosluže u prestonici i tvrde da porodica Radovana Karadžića nije progonjena, i više od toga, kažu da je postupak prema toj porodici ozakonjen.

Lako mi je da ispraćajući Karlu, tu pouzdanu profesionalku, koja nas, valjda, bude li se zapatila u švajcarskoj diplomatiji, neće više plašiti svojim posetama, kažem da je uradila na štetu Srba i Srbije, sve što je mogla. S njom bi se među ženama mogla uporediti samo gospođa Olbrajt.

Obe su, vrh brate!

I kod nas rastu profesionalci i profesionalke koji su hagosluženje odavno stavili iznad bogosluženja. Rade, izjavljuju, grde. Shvataju neshvatljivo. Dodaju zbiru svakojakih srpskih krivica i krivice sopstvene proizvodnje. Dive se progoniteljima, preziru progonjene. Ne interesuje ih ničija porodična patnja. Ne mogu da ih častim kao gospođu Karlu o odlasku. Umesto da im kažem, vrh brate, zapisujem; dno brate, dno sestro!