Sukob oficira i časnika

Suđenje generalu Rahimu Ademiju i ratnom zločincu Mirku Norcu za ratne zločine počinjene u vojnoj akciji u Medačkom džepu dokazuju činjenicu koja se godinama javno pretpostavljala, ali do danas nije bila potvrđena, da je u hrvatskoj vojsci za vreme rata postojala je dvostruka linija komandovanja, koja delimično prema iskazu bivšeg načelnika generalnog stožera HV Petra Stipetića postoji i danas. Čitavo vreme postojao je sukob i rivalitet između oficira JNA koji su prešli na stranu hrvatske vojske i „časnika“ HV koji su bez ikakvog vojnog znanja napredovali u vojnoj hijerarhiji, a uglavnom su dolazili iz redova tada neprijateljske emigracije i francuske Legije stranaca. Rahim Ademi, osim što je bio oficir JNA, ima i drugi „greh“, a to je da je albanske nacionalnosti.

Već prvog dana suđenja počelo je s najružnijim podmetanjima i prebacivanje krivice na Rahima Ademija koji je prema vojnoj hijerarhiji bio komandant akcije, ali po svemu što se moglo čuti i zaključiti po dosadašnjem toku suđenja, nije imao pojma o događanjima na frontu.

Ustaški emigrant Gojko Šušak, koji je u Franji Tuđmanu razbuktao staru ljubav prema Maksu Luburiću, pošto se uzdigao od običnog emigrantskog golje do ministra odbrane RH i postao gospodar života i smrti do kraja života nije verovao većini bivših oficira JNA, pa je odmah je počeo da stvara paralelni vojni kadar sastavljen od šofera, konobara, kriminalaca i emigranata koji su bili spremni bez razmišljanja izvršiti sve Tuđmanove i Šuškove naloge. Naravno bila je i nekolicina bivših oficira koji su ostali u milosti dvojice hrvatskih gospodara rata i mira. Oni su svoj greh iskupili maksimalnom poslušnošću, koketiranjem sa ustaštvom, svirepošću i neizmernim poltronstvom.

General Petar Stipetić koji je nakon Šuškove i Tuđmanove smrti i promene vlasti u RH postao načelnik Glavnog stožera HV kao svedok na suđenju optuženim generalima izneo je činjenice kojima je potvrđena dvostruka linija komandovanja u to vreme. Prema onome što je rekao, a potkrepljeno je i ratnim dnevnikom, akciju u Medačkom džepu planirao je Janko Bobetko, komande je izdavao Davor Domazet, a ovlašćenja Rahima Ademija, koji je formalno bio komandant akcije, bila su svedena na minimum.

Stipetić, koji je u to vreme kao štabni oficir dobijao svakodnevne izveštaje Unprofora o zločinima, pljački i paljenju prenosio ih je Ademiju, koji je urlao zbog toga, ali nije imao moć da to spreči.

Na kraju svog višečasovnog svedočenja Stipetić je rekao da mu je veoma žao što mora da svedoči protiv dvojice ljudi koje veoma ceni, Ademija, koji se kao Albanac uključio u odbranu Hrvatske, i Mirka Norca koji se kao gotovo nezreo dečak na nagovor drugih prihvatio onoga što nije smeo, koji bi umesto njega sada trebali da sede na klupi za optužene.

Posle Stipetića kao svedok je pristupio admiral Davor Domazet, jedan od onih bivših oficira JNA koji je zbog „zasluga“ bio sve vreme u milosti Tuđmana i Šuška.

Naravno da je negirao sve Stipetićave tvrdnje da je on bio stvarni komandant u Medačkom džepu. Prema njemu akciju je planirao Janko Bobetko, Rahim Ademi je komandovao, a on je imao funkciju obaveštajnog oficira.

Veoma je interesantna i Domazetova teza da su kanadski vojnici koji su bili u sastavu Unprofora mogući likvidatori 27 srpskih civila za čiji masakr su optuženi generali HV. Kako je izjavio, kanadski vojnici su se hvalili da su u Medačkom džepu vodili veliku bitku i ubili 26 hrvatskih vojnika. „Hrvatsku vojsku su smatrali zločinačkom i bili su veoma neprijateljski raspoloženi prema Hrvatima“, rekao je Domazet.

Na kraju Domazetovog svedočenja Rahim Ademi je rekao da nisu tačne Domazetove tvrdnje da je on bio samo obaveštajac, već da je on komandovao akcijom prema ličnom ovlašćenju Janka Bobetka.

Iako sve više dolazi do potvrde teze o dvostrukom komandnom lancu hrvatske vojske i sukobu oficira i časnika sudu će možda biti teško da do kraja utvrdi pravu istinu o jednom od zločina rata u Hrvatskoj. Nedostaju mnogi dokumenti i ratni dnevnici iz tog vremena. Pretpostavlja se da je sve što bi moglo kompromituje njega i Janka Bobetka pokupio Domazet - Lošo, a i Norac je pokrao ceo niz, za njega, kompromitujućih materijala. Naravno njih dvojica nisu u tome jedini jer je krađa ratnog arhiva HV je posle smene vlasti u Hrvatskoj imala zabrinjavajuće razmere. Mnogi su papire krali da bi zaštitili sebe ili njima ucenjivali druge.