Četiri centa za kvadrat lokala u centru grada

Firmi "VR" Verice Rakočević, bez ikakve naknade na deset godina ustupljeno je oko 700 kvadrata "Jugoeksportovog" prostora u centru Beograda uz obavezu da ovoj firmi uplati 30 odsto godišnje dobiti. Ta uplata za 2006. iznosi 30.000 dinara, pa ispada da Rakočevićeva plaća kiriju od 50 centi po kvadratu na godišnjem, odnosno četiri centa na mesečnom nivou.

Inače, 30.000 dinara košta jedna skromna haljina u "VR" buticima.
Ugovor sa poznatom modnom kreatorkom samo je jedan od 16 ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji koje je od 2002. do 2005. sklopio stečajni upravnik "Jugoeksporta" Aleksandar Pavlović dajući u zakup prostor ove firme po cenama na desetine puta nižim od tržišnih. Uz pomoć svoje sestre, tadašnjeg pravnog zastupnika "Jugoeksporta" Jasmine Pavlović-Kojić (optužena u predmetu "stečajna mafija"), Pavlović, poznat kao stečajni upravnik "Dafiment banke" i još nekih banaka, firmi "Dalas" iz Tutina omogućio je korišćenje oko 6.500 kvadrata poslovnog prostora "Jugoeksporta" uz mesečnu zakupninu od milion dinara (manje od dva evra po kvadratu). O kakvoj je povlastici reč, najbolje govori činjenica da firma "Feroglas" za 240 "Jugoeksportovih" kvadarata u Knez Mihailovoj mesečno plaća 900.000 dinara, a da tržišna zakupnina lokala u Kolarčevoj, gde "VR" koristi 60 kvadrata, iznosi oko 30 evra po kvadratu.
Sve ove volšebne transakcije odobravanja dugoročnog zakupa prostora firme koja je u stečaju (?) obavljane su uz aminovanje nekih od glavnih aktera afere "stečajna mafija" - bivšeg predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, predsednice stečajnog veća Delinke Đurđević, a jedno vreme stečajni upravnik "Jugoeksporta" bio je takođe optuženi advokat Nemanja Jolović. Ali čerupanje nekad moćnog socijalistčkog giganta počelo je još 1995. kada je v.d. direktor Zoran Trifunović koga je postavila vlada Mirka Marjanovića firmi "Lutra" Duška Mihajlovića u dvadesetogodišnji zakup "poklonio" poslovnu zgradu površine 580 kvadrata u ulici Majke Jevrosime. Čitave dve decenije zakupa "Lutra" je platila unapred milion i po dinara (oko 450.000 nemačkih maraka) ili svega 12 centi mesečno po kvadratu. Tržišna računica pokazala je da je "Lutra" platila kiriju za najviše 10-11 godina i da bi 2006. godine morala da se iseli. Ali predlog za poravnanje nije "prošao" pa će firma bivšeg ministra policije u "Jugoeksportovom" prostoru narednih devet godina stanovati bukvalno džabe.
I dok zaštićeni zakupci uživaju, oštećen za milione evra nekad moćni "Jugoeksport" nalazi se pred bankrotom. Nakon svega Agencija za privatizaciju predlaže prodaju u delovima, a preostalih 85 zaposlenih u pismu premijeru Koštunici insistira da se firma proda kao pravno lice sa svom svojom imovinom uključujući i 51 odsto kapitala "Avala filma", čija je trenutna vrednost (objekti i 27 hektara zemljišta u Košutnjaku) procenjena na preko 300 miliona evra. Osim što je obavešten o aktuelnoj situaciji, premijer je sa kriminalnim radnjama u "Jugoeksportu" upoznat još iz vremena kada je bio opozicioni lider. U vreme generalnog štrajka 1995. DSS je izdao proglas koji se završavao rečima: "Radnici 'Jugoeksporta' su 10 meseci u štrajku. Nesalomivima svaka čast!"
Ispostavilo se da su jugoeksportvci slomljeni tek kada je Koštunica došao na vlast.