„Ruski trag“ u Turskoj: propaganda, a ne činjenice

U zapadnim i turskim medijima ne smiruju se strasti oko serije glasnih zločina poslednjih meseci protiv Čečena koji žive u Turskoj. Novinari i eksperti ponekada aludiraju, ponekada govore direktno, da iza njih stoje ruske specijalne službe koje likvidiraju odbegle separatiste. Ipak ni jednog ozbiljnog dokaza u korist te verzije nema.

Poslednji incident desio se početkom oktobra u Istambulu. Prema podacima turskih vlasti, bivšeg poglavara takozvanog vrhovnog šerijatskog suda Ičkerije, Šamsudina Batukaeva, pokušali su da ubiju u sopstvenoj kući. Policija je uhapsila izvršioca i naručioca neuspešnog ubistva. Ispostavilo se da je to nekada poznati teroristički komandir Uvajs Ahmadov. Između ostalog, ova činjenica nije smetala separatistima da istog trenutka optuže za organizaciju atentata ruske specijalne službe. Ti nedelje ranije u istom tom Isambulu bila su ubijena tri emigranta iz Čečenije, umešana u nezakonite oružane formacije koje su delovale na teritoriji republike. Izgleda da Turska prestaje da bude tiha luka za one koji se kriju od pravosuđa. Samo ko stoji iza likvidacije zločinaca?

Turska i zapadna izdanja pišu da se likvidacijom bivših terorista bavi neka organizacija ubica koja radi za ruske vlasti. U njene zadatke tobože ulazi likvidiranje neprijatelja Rusije van njenih granica. Nikakvih koknretnih argumenata za ova tvrđenja nema. Ovde je najvažnije izbaciti ideju koja će sama sebe tiražirati kao kompjuterni virus. Upravo to se sada dešava, smatra glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

To su prave insinuacije, koje nisu potkrepljene dokazima. One čine kampanju informacionog pritiska na Rusiju. Može se istaći da se periodično izbacuju razne provokacije u medijski prostor. Pre svega u Londonu, gde je prilično jaka čečenska dijaspora, između ostalog tamo se nalaze lica koja se kriju od ruskog pravosuđa. Konačno, objektivni dokazi će pokazati da Rusija nije umešana u ove incidente, već su oni uslovljeni ili karakterom internih obračuna među čečenskih emigrantima, ili se objašnjavaju time da su date zločine izvršile neke međunarodne terorističke grupacije, mgouće mafiozne strukture. U svakom slučaju ključ za razotkrivanje datih zličina treba tražiti u samim čečenskim dijasporama koje žive na Zapadu i Istoku.

Još jedna verzija koju popularišu mediji vezana je za umešanost ljudi predsednika Čečenije Ramzana Kadirova u zločine u Turskoj koji su podigli mnogo prašine. Ipak i ona nije ničim potkrepljena.

List Habertjurk, podvlačeći umešanost „ruskih agenata“ u prvi plan izvodi činjenicu da je u hotelu bio zaboravljen kompjuter, fotografije koje osvetljavaju lični život ubicca. Takve novosti ne daju odgovor na pitanje kako su ljudi profesionalci, bili oni Rusi ili ne, agenti specijalnih službi u inostranstvu, mogli da dopuste takve ozbiljne greške?

Umešanost specijalnih službi rusije u ubistva Čečena u Turskoj negira i predsednik Asocijacije veterana odreda antiterora Alfa Sergej Gončarov.

Ruske specijalne službe nemaju nikakve razloge da vrše takve operacije u inostranstvu. Mislim da sve što se tiče Čečena na teritoriji drugih država, to su njihove unutrašnje stvari. Često u drugim zemljama oni deluju po zakonima šerijata i krvne osvete. Zato se vernovatno obračuni tiču samih Čečena, i ne mogu se pripisivati ruskim specijalnim službama. Ova informacija nije tačna.

Jasno je da će glasne zločine protiv bivših članova paravojnih fomracija i dalje koristiti u svojim interesima razne snage van Rusije. Ipak autori sličnih izmišljotina iz nekog razloga zaboravljaju da se likvidacijom neprijatelja van granica sopstvene teritorije odavno i uspešno bave zemlje kao što su SAD i Izrael. I za razliku od Rusije, čija umešanost u sličnu delatnost nije dokazana, one se pred čitavim svetom hvale svojih uspesima.