EU: političari i bankari prebacuju krivicu jedni na druge

Talas negodovanja protiv svevlašća finansijskih konglomerata, izgleda, delovao je i na mnoge političare. Ako je suditi po njihovoj javnoj reakciji, oseća se da državnici borave u izvesnoj zbunjenosti. Jedni, poput šefa Evropske komisije Barozua, prete da će poslati bankare iza rešetaka. Ne precizirajući, istina za kakve konkretne grehe. Drugi, poput komesara za ekonomiju EU Olija Rena, naprotiv, zahtevaju da se ojača zaštitno utvrđenje oko banaka, takođe ne objašnjavajući za kakve zasluge. A kancelar Merkel obećava da će učiniti radi toga sve što je potrebno. Pod potrebnim se ima u vidu zlatna kiša. Analitičari francusko-belgijske banke Paribas izračunali su: još jedna dobrotvorna akcija će dostići sumu do 300 milijardi evra. Temu razmatra komentator Sergej Guk.

Metamorfoze koje se s vremena na vreme dešavaju sa političarima odvano već malo koga mogu da začude. Ali istupanje na nemačkoj CDF Hajnera Hajslera, bivšeg genralnog sekretara HDS, stranke vernih stražara tržišne ekonomije, izdvaja se na opštoj pozadini. Između ostalog, nedostatkom takta sa kojim je političar sa stažem nekada branio vrednosti koje sada proglašava lažnim. Da čujemo.

Ljudi koji protestvuju danas na ulicama su progresivni, zato što istupaju protiv sasvim preživelog sistema. On se ukorenio još u prošlom veku. To je kapitalistički sitem u kojem su ljudi potčinjeni interesima kaptala. I to, naravno, znači prevrnuti svet. Jer stvarnost treba da bude drugačija. Potrebna nam je neka revolucija. Kapitalistički sistem nema budućnost. Ljudi to osećaju, i ne žele da se mire sa tim da se njihovi životni uslovi sve više potčinjavaju nečijim ekonomskim interesima.

Politički establišment Evrope pred licem protesta trudi se da prebaci krivicu na bankare. Oni sa svoje strane pariraju kontraargumetom: zar nisu političari doneli zakone koji su doveli stvar do dužničke krize? Da, to je tako, ali ne sasvim, smatra direktor Ekonomskog instituta Ruslan Grinberg i objašnjava: jer zakoni su donošeni uz aplauze ili čak na inicijativu finansijskih magnata.

U sredu se u evropskim medijima pojavila informacija, zvanično nepotvrđena, ali koja je uplašila mnoge. Lideri Nemačke i Francuske su se među sobom dogovoili da podignu stabilizacioni fond na neviđene visine. Sa 440 milijardi do dva biliona evra, tvrdi britanski Gardijan, pozivajući se na diplomate EU. Ne do dva, već do jednog triliona, ispravlja kolege nemački Fajnenšl Tajms Dojčland, pozivajući se na ministra finansija Nemačke Šojblea. U svakom slučaju i prva i druga suma su fantastične. Samo ko će i za šta plaćati?

Razlika je zamišljena kao osiguranje za iste te banke. Jer Grčka će morati da bankrotira. Ko će tada nadoknaditi kreditorima gubitke od njenih obescenjenih hartija od vredsnosti? Stabilizacioni fond uz pomoć običnog trika koji se zove ”poluga”. Kupiće ”toksične” obligacije, predati ih ECB kao zalog, uzeti za njih nove pare da pomogne drugim bankama. Operacija se može ponavljati potreban broj puta. U tome je sva tajna takozvane rekapitalizacije. Novac će Evropska CB doštampati, i u čemu je stvar? Ko će platiti? Pitanje je besmisleno. Porez na stanovništvo u vidu inflacije niko još nije ukinuo.