„Alhemičari“ nude recepte za spasavanje Evrozone

Još jedan u nizu sastanaka „moćnika ovog sveta“ – Sarkozija, Merkelove, Lagardove i Trišea uoči samita EU nije doneo umirenje finansijskim tržištima. Lideri su se razlišli ne davši bilo kakve izjave: siguran znak da su ostali „pri svom“.

Stručnjaci su zbunjeni u nagađanjima. Da li je bilo reči o pomoći samoj Francuskoj, čiji je deficit trgovinskog bilansa ove godine porastao za 50 procenata i nad čijom glavom su agencije za rejting već zamahnule kaznenom sekirom? Da li će pristati na defolt Grčke? Jasno je da je obećanih osam milijardi evra neće spasiti, bez obzira na drakonske mere štednje. Depresija u grčkoj ekonomiji i smanjenje poreske osnovice se odvijaju još brže. I pitanje nad pitanjima – kako povećati stabilizacioni fond ne uplaćujući u njega dodatno ni centa? Autori ove ideje su već dobili u medijima nadimak „alhemičari“. Temu razmatraju analitičar Sergej Guk i pozvani stručnjak – potpredsednik RAN akademik Aleksandar NEKIPELOV.

Izraz – bolje je užasan kraj nego užas bez kraja – sasvim odgovara opisu situacije na finansijskim tržištima Evrope. Za njih nije toliko važno da li će doći do defolta Grčke, mnogo je važnija jasnost koju očekuju da dobiju od vrhuške valutnog saveza. Međutim, samit je sve bliži, a jasnosti nema.

Potpredsednik RAN akademik Aleksandar Nekipelov smatra: povećanje stabilizacionog fonda do tri biliona i više posredstvom mehanizma, koji su predložili „alhemičari“, a koji se naziva „poluga“ svejedno neće rešiti problem direktnih dugovanja.

„Situacija je zaista vrlo ozbiljna. I očigledno je da su za izlaz iz nje potrebne mere vanrednog karaktera. Vrlo je važno predvideti sve posledice, zato što problem nije toliko u bankrotu Grčke i repogramiranju njenih direktnih dugova, koliko u zamršenom lancu međusobnih veza. Iznad direktnih dugova Grčke i drugih zemalja porastao je ogroman smet derivata, pre svega u obliku takozvanih Credit Default Swaps (svop znači osiguranje od defolta). To je sekundarni problem, koji je po mom shvatanju postao ozbiljniji od početnog. Otprilike isto to se desilo s američkom hipotekom. Ispostavlja se da instrumenti predviđeni za smanjenje rizika u određenim uslovima dovode do njihovog povećanja. Upravo zbog toga ostaje otvoreno pitanje šta da se radi s finansijskim sistemom, kakva rešenja ovde treba da postoje“ (...).

Dok s odlukama lideri EU imaju poznate poteškoće, u pogledu namera je sve u potpunom redu. Većina političara Evrozone bi želela da pritisne finansijske mešetare: raspojasali su se preko svake mere – već se klade na bankrot čitavih država! A još treba zabraniti trgovinu „maglom“. To je kad lica koja nemaju u svojini dužničke državne obaveze špekulišu na izvedenim instrumentima. Ili pozajmljuju akcije, prodaju ih u nadi da će pasti kurs, a zatim ih otkupljuju po jeftinoj ceni. Takođe nameravaju da prekinu ovu vrstu berzanskih operacija.

Najdalje je otišla Angela Merkel. Da se pusti njoj na volju ona bi kažnjavala vlade država – hroničnih dužnika uzimajući ih pod pokroviteljstvo Evrozone. U kliničkim slučajevima bi ih primorala da se potpuno odreknu suvereniteta. Međutim, ova namera će najverovatnije ostati u oblasti mašte: teško da će uspeti da nagovori svih 27 država EU na promenu važećih ugovora. Biće mnogo onih koji će za svaki slučaj biti protiv. Zbog bojazni da sankcije jednom ne budu usmerene protiv njih samih.