Južni tok siguran projekat

Želimo da obezbedimo sigurnost snabdevanja gasom jugoistočne Evrope iz još jednog pravca, a ne samo preko Ukrajine, zbog čega je „Gaspromu” gradnja gasovoda „Južni tok” – prioritet, kaže u razgovoru za „Politiku” Sergej Kuprijanov, portparol ruskog „Gasproma”, uoči posete Alekseja Milera, prvog čoveka ovog gasnog giganta u Beogradu, koja je planirana za ponedeljak 21. novembar.

Da li se dovodi u pitanje gradnja gasovoda „Južni tok” posle odluke Brisela da tuži 18 zemalja članica EU zbog kršenja odredaba „trećeg energetskog paketa”, koji zabranjuje jednoj istoj kompaniji da prodaje gas i bude vlasnik gasovoda?

Nikako. Ta pitanja nisu povezana. Odluka da se krene u projekat „Južni tok” i naša odlučnost da se realizuje bili su bazirani na poslovnoj logici od samog početka. Evropi će trebati još gasa i mi smo spremni da ga isporučimo. Kada je reč o „trećem energetskom paketu” nadamo se da ćemo uspeti da razjasnimo sve nedoumice u Evropskoj uniji. „Gasprom” je spreman da igra po pravilima ako su ona razumna i poslovno orijentisana.

Zašto EU zabranjuje da jedna kompanija ima svoje cevi i prodaje gas? Da li zbog monopola ili da bi se dala šansa gradnji „Nabuka”?

Ne bismo želeli da spekulišemo o logici koja se krije iza razdvajanja vlasništva. Ovo pitanje će biti postavljeno u Briselu. EU planira da investira više od devet milijardi evra (920 milijardi dinara) u električnu energiju i projekte gasne infrastrukture pre 2020. godine. Međutim, očigledno je da će se investiranje u privatnu infrastrukturu desiti samo ako zakonska regulativa ohrabri investitore. Trenutni planovi Evropske komisije dovode ovo u ozbiljnu sumnju.

Treći energetski paket EU, odnosno deo koji se odnosi na razdvajanje dobavljača gasa i vlasnika cevi, odobren je, iako dovodi do velike neizvesnosti kada su u pitanju investitori. „Gasprom” je već uložio veliki novac kada je u pitanju formiranje transevropske gasovodne infrastrukture. Ako bi se EU fokusirala na to da nas liši gasovoda, u čiju je izgradnju „Gasprom” uložio novac, ovo ne bi uzrokovalo samo direktan finansijski gubitak, već bi dovelo u neizvesnost dalji razvoj gasne infrastrukture. Posrednici kojima bi bilo dozvoljeno da posluju unutar mreža teško da bi imali dovoljno motiva i novca za modernizaciju i razvoj. Spremni smo da investiramo u sigurnost evropske energije, ali razumljivo je da bismo to voleli da uradimo na osnovu poštenih i poslovno orijentisanih pravila.

Kako je raspoloženje zemalja članica EU da ubuduće traže odobrenje za sklapanje ugovora i da li ćesetakva odlukaodnositinaSrbiju, ukolikodobijestatuskandidata?

Pregovori su u toku. Na zemljama članicama je da odluče do kog nivoa bi želele da se Evropska komisija uključi u međuvladine dogovore. Aktivnosti „Gasproma” uvek su u skladu sa zakonima partnerskih zemalja.

Koliko ovakvi projekti mogu da utiču na odluku „Gasproma” da odustane od gradnje „Južnog toka” i prihvati predlog Ukrajine da se poveća kapacitet cevi preko ove zemlje i isporučuje gas Evropi koji je bio planiran da prođe „Južim tokom”?

Očekuje se da će evropska tražnja za gasom rasti kako domaća proizvodnja bude padala zbog čega će biti potrebni ne samo postojeći, već i novi gasovodi za transport gasa. Imajući to u vidu bilo bi rizično da od jednog dobavljača stoprocentno zavise isporuke gasa. Upravo bi različiti putevi dotoka gasa mogli pomoći u većem oslanjanju na ruske dobavljače.

Kako očekujete da će se ovaj problem rešiti s EU?

Misnabdevamoevropskezemljeplavimgorivomviše od 40 godina. Buditeuverenida ćenašeobavezepremaevropskimpartnerimabitiispunjene,bezobzirananašetrenutnepregovoresaEU s kojom ćemo raditi kako bi „trećim paketom” bile izbegnute negativne posledice kada je reč o dugoročnoj sigurnosti snabdevanja, kao i kada je u pitanju interes dobavljača i potrošača. Želimozajedničkaiujedinjenapravilazainfrastrukturusnabdevanja. ZakoniEUnemogu seprimenitivannjene teritorije.Želimopošteninediskriminišućitretmanzasveprojektegasovoda. Svi oni koji planiraju da investiraju oslanjaju se na jedan faktor, a to je predvidljivost.