Monah sačuvao srpsko Jevanđelje

Malo je poznato da je Miroslavljevo jevanđelje, spomenik starosrpske pismenosti iz 12. veka, za vreme Drugog svetskog rata čuvano u srednjovekovnom manastiru Rača kod Bajine Bašte. Doskora se mislilo da je ovo vredno delo čuvano u trezoru Narodne banke Jugoslavije.Činjenica je da je Miroslavljevo jevanđelje 1940. godine povereno Vojinu Kešeljeviću, upravniku filijale Narodne banke u Užicu, koji ga je i dao račanskim monasima na čuvanje. Kešeljević je to detaljno opisao maja 1945. godine u pismu tadašnjem ministru prosvete Vladislavu Ribnikaru. „Dva dana pred ulazak Nemaca u Užice, a po savetovanju sa Živojinom Radulovačkim, tadašnjim direktorom užičke Gimnazije, preko Koste Jarakovića, potpukovnika u penziji, i dobrotom jeromonaha Platona Milojevića, starešine manastira Rača na Drini, ostavio sam Evanđelje u skrivnicu manastira.
Tamo je bilo sve do 8. juna 1943. godine kada mi je naređeno od dr Milana Radosavljevića, guvernera Narodne banke, da ga prenesem u Beograd. Ja sam to i izvršio i predao ga šefu Sekretarijata Narodne banke Miodragu Ugričiću“, stoji u pismu Kešeljevića Ribnikaru.
O tome šta se sa jevanđeljem događalo za vreme rata pisani dokument je ostavio i Platon Milojević, starešina manastira Rača.
„Bio sam kod škole i opštine u Rači kada je potpukovnik Jaraković stigao automobilom. Predstavio mi se, pozvao u stranu i saopštio mi da je doneo Miroslavljevo jevanđelje iz dvora da ga čuvam i da ga nikom ne smem predati, izuzev lično njemu ili upravi dvora posle rata. Jevanđelje je bilo specijalno upakovano, prvo u limenu kutiju, kutija potom smeštena u drveni sanduk sa drvenom šuškom. Na sanduku je pisalo: ‘Uprava dvora NJ.V. Kralja’. Ceo paket je bio uvijen u vojničko ćebe i niko osim mene ga nije video, niti natpis pročitao. Paket smo odneli u manastir jedan monah i ja. U toku noći smo otkrili manastirski pod, iskopali ležište, u njega stavili paket i sve vratili na svoje mesto“, piše Platon Milojević.
Ubrzo se okolinom pročulo da je u manastir stigao paket sa zlatom. Tu vest je čuo i major Dušan Radović Kondor, četnički komandant Zlatiborskog korpusa. On je nastojao da na svaki način dođe do zlata.
„Da bih otklonio famu, ja sam mu u četiri oka rekao o čemu se radi. Nedugo zatim u manastir ispred Zaltiborskog korpusa dođe sa oružanom pratnjom Borivoje Jevtić, publicista iz Sarajeva. Predao mi je pismeno naređenje komandanta korpusa da mu lično predam Miroslavljevo jevanđelje. Odgovorio sam mu da po cenu života to ne mogu učiniti, jer imam naređenje starijih od njega kome jevanđelje smem dati“, nastavlja otac Platon.
Jevtić je od starešine manastira Rača zahtevao da to napišem i potpišem na poleđini naređenja. Osećajući opasnost iguman je o tome izvestio Beograd.
„Krajem 1943. ili početkom 1944. godine, ne sećam se tačno, u manastir su došli potpukovnik Jaraković i Kešeljević. Njima sam predao jevanđelje, i od tada je ono čuvano u trezoru Narodne banke do svršetka rata. Posle rata sam za čuvanje Miroslavljevog jevanđelja dobio zahvalnicu od ondašnjeg upravnika Narodne biblioteke dr Dušana Z. Miličića“, stoji u pismu starešine Platona.