Muke globalizacije

Pre 20 godina na karti sveta je nestala superdržava Sovjetski Savez. Svet do današnjeg dana osećaju se posledice te katastrofe.

Do početka 90-ih godina u svetu je postojala relativna stabilnost. Sve je bilo pod kontrolom SAD i SSSR – hegemona svojih blokova. Zatim je taj sistem nestao. Zemlje sovjetskog bloka koje su se lišile podrške SSSR su počele da se spremaju za priključenje EU i NATO. Upravo sa krajem Sovjetskog Saveza je nestala ravnoteža, i počela globalizacija. Ona se može smatrati glavnim rezultatom raspada SSSR. Izbrisale su se granice koje su prethodno bile neprolazne, pojavile su se jedinstvene ekonomske, političke i informacione zone. Svet je počeo kretanje. Prelazni period je sada u jeku, kaže za „Glas Rusije“ glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“ Fjodor Lukjanov:

„Prelaznost se sastoji u tome da sve ranije institucije degradiraju, dolazi do erozije na svim nivoima. Počev od OUN do NATO, MMF, EU. Sve što mi vidimo je pad. Šta će doći na smenu – zasad niko ne može da predvidi.“

Posle odlaska SSSR sa istorijske arene počelo je širenje Zapada u globalnim razmerama, a drugi krupni centar svetskog razvoja postaje Kina. Po mišljenju Fjodora Lukjanova, kroz 15-20 godina Kina će postati tako uticajna, kao što je nekad bio SSSR. Pritom Kina ne oseća potrebu da stupa u saveze, ona je dovoljna sebi samoj i može da postane izvor rizika za neke države.

Jedna od posledica raspada SSSR je i tužna sudbina mnogih zemalja u razvoju, pre svega afričkih. U vremena bipolarne konfrontacije svaki od polova je pomagao svojim saveznicima. Posle hladnog rata pomoć je stopirana. Kako sa strane nepostojećeg SSSR, tako i sa strane Zapada.

Što se tiče Rusije, ona je za 20 godina prošla mukotrpan put. Začuđavajući je njen brz povratak u „visoku ligu“, ako se uzme u obzir veličina preživljenog kolapsa, nastavlja Fjodor Lukjanov:

„Činjenicu da je već početkom dvehiljaditih godina Rusija postala veliki globalni igrač, niko nije očekivao. Na Zapadu su razmišljali ovako: nećemo je ubijati do kraja. Ali zato u narednih 30 godina možemo da je ne računamo. Od donje tačke pada 1998.godine, kada su od Rusije svi odustali, do perioda povratka u svetske poslove je prošlo samo 7-8 godina.

Kako raste ekonomija Rusije, tako će rasti i njene političke mogućnosti. Sada Rusija ulazi u saveze koji utiču na situaciju u svetu: ŠOS, i posebno BRIKS.

Poslednja nazvana organizacija u mnogome zadaje ton u finansijskim organizacijama ili u G20.“

Za 20 godina čitav evroazijski prostor je prošao restrukturizaciju u korenu. Na mestu bivšeg SSSR se pojavilo 15 država. Zatim se raspala Jugoslavija, pa Čehoslovačka. Postoji mnogo nepriznatih država. Razvod nije prošao bez krvi. Setimo se rata u Nagornom Karabahu, Pridnjestrovlju, Tadžikistanu, na Severnom Kavkazu, u Čečeniji. I konflikti na tome ne završavaju, smatra predsednik Fonda „Politika“ Vjačeslav Nikonov:

„Sasvim nedavno smo bili svedoci recidiva onih ratova koji su usledili posle raspada SSSR, kada je Gruzija napala Južnu Osetiju. Posledice raspada SSSR u lokalnim konfliktima se osećaju do naših dana. “

Glavno za Rusiju sada jeste da održi stabilnost i podržava svetski balans snaga, naglašavaju sagovornici „Glasa Rusije“. Treba pamtiti da je posle raspada SSSR ceo svet i Rusija sa njim postala sasvim drugačija.