Evropska Centralna banka nije „novčanik“ za zemlje dužnike

Analiziravši rezultate samita EU, investitori su počeli bez odlaganja da se oslobađaju evroaktiva, konstatovala je televizija Evronjuz. Pad indeksa na tržištima fondova Evrope prošlog ponedeljka je izneo dva-tri odsto. Dva faktora su dodatno uticala na ponašanje finansijskih tržišta. Prvo: stav Evropske CB koja se ogradila od dužničkih problema država EU. Drugo: nepoverenje prema sposobnosti vlada da sprovode u život označene mere stroge štednje.

Svoju porciju skepticizma dodale su i rejting agencije koje predviđaju recesiju u kratkoročnoj perspektivi. Još jedan predmet za zabrinutost je očigledno nedovoljni obim ostataka sredstava evropskog stabilizacionog fonda. Fajenšl Tajms Dojčland citira Freda Bergstena, šefa Instituta za međunarodnu ekonomiju Petersona u Vašingtonu: kristin Lagard sada treba da sedne u avion i da odleti u Peking.

Pre nego što se uputi u Peking, šefu MMF neće biti na odmet da reši neke domaće probleme. Između ostalog da ubedi vrhušku SAD da ne sprečava izdavanje kredita zoni evra. Evropski eksperti su počeli da govore o neželji Vašingtona da pomaže konkurentima. Jer ako Evropa skine sa sebe okove dužničke krize za dve-tri godine, SAD sa svojim nerešenim problemima dospevaju na metu finansijskih tržišta. Da li postoji zrno istine u toj verziji? Odgovara ekspert IMEMO Aleksej Kuznjecov.

U MMF Amerikanci igraju, naravno, važnu ulogu. Ali MMF daje uglavnom samo garancije, u suštini to je smirivanje špekulanata. Realno zasnovanu borbu protiv kriznih pojava vode sami evropljani. Amerikanci, koji to izjavljuju, očigledno vrlo mnogo misle o svojoj zemlji. To je naravno dobro, ali ne sme se precenjivati doprinos svoje zemlje u svetskom razvoju. EU u celini odnosi se mnogo odgovornije prema svojim dužničkim problemima, bez obzira na sve otkrivene probleme. Za sada je još rano dramatizovati situaciju u pogledu Amerike, ali sve može da se desi.

Evropski lideri nekako uspevaju da zaborave da sve njihove mere za finansijski spas zone evra predstavljaju grubo kršenje Mastrihtskog sporazuma. Dokument zabranjuje pretvaranje valutnog saveza u kasu uzajamne pomoći. Mišljenje Alekseja Kuznjecova.

Niko od ozbiljnih političara neće se strogo rukovoditi onim što je sam napisao, ne shvatajući posledice svojih odluka. Naravno, biće odstupanja od pisanih pravila uvek. Pitanje je da li je to tekuće odstupanje opravdan rizik, zbog kojeg kasnije ne sude? Ili će to biti već pravilo? A to će već biti ništa drugo do rupa za dalje zloupotrebe.

Konstituisanje fiskalnog saveza, o čijem formiranju su se dogovorili učesnici samita, treba da se završi najkasnije u martu 2012. godine. Uz srećan sticaj okolnosti to neće biti jedini korak u prevladavanju krize. Predstoji složen i dugotrajan proces dostizanja ekonomskog i političkog federalizma. Za sada je ovaj cilj u oblasti dobrih namera.