Stranci će u potpunosti kontrolisati šta jedemo

 Predsednik Boris Tadić je 29. oktobra 2011. godine promovisao mrežu agroinženjera,  nezaposlenih, koji će u formi saveta pomagati samostalnim poljoprivrednicima, a sve u cilju da se poveća poljoprivredna proizvodnja u Srbiji.

Ipak, postavlja se pitanje odakle novac za njihove plate, kada je i sam Tadić istakao da je za ovu svrhu potrebno povećati agrarni budžet? 

U početnoj fazi, ovi agronomski savetnici će samo popisivati i praviti statistički presek stanja u sitnim gazdinstvima kako bi država imala tačan uvid u situaciju: kako pomoći i gde.

Šta se krije iza ovoga? Zbog nedostatka novca u državnoj blagajni, projekat zapošljavanja agronoma, prema našim saznanjima od izvora iz Instituta Zemun polje, finansiraju SAD. U tom smislu, više je nego indikativno zašto ovi mladi agro inženjeri prave statistički popis svih domaćinstava. 

Jer, u Americi je svojevremeno donesen zakon koji omogućava policiji da kontrološe ko i koliko proizvodi hranu u sopstvenoj režiji, čime stanoviništvo postaje zavisno od velikih korporacija i distributivnih lanaca jer se gase male prodavnice organske hrane i farmerske pijace. Čak su se pojavili prvi slučajevi hapšenja i suđenja farmerima koji su proizvodili organsku hranu u većoj količini nego što im Vlada SAD dozvoljava. Naravno, da bi ovo sve uspelo svi farmeri u SAD su detaljno popisani. 

Ako su ove prognoze tačne, najnoviji program „pomoći poljoprivredi“ je zapravo njeno zatvaranje u ralje velikih prehrambenih korporacija. Jednom kada država bude određivala šta će i koliko seljaci proizvoditi, srbski seljak više neće moći da proizvodi hranu u onoj količini za koju sam smatra da mu je potrebna, već koliko mu propišu.

Na taj način, monopol nad porizvodnjom i distribucijom hrane imaju velike korporacije, a alternativa njihovoj hrani ne postoji.

Takođe, Amerikanci uslovljavaju ulazak Srbije u STO prihvatanjem genetski modifikovane hrane (GMO), što je uslov za ulazak u EU. Na taj način, Srbija se polako stavlja u zavisnost od hrane koja je nebezbedna, čime je čitava nacija u opasnosti.

Posledice ovog procesa koji je u toku je sledeći: za nekoliko godina biće popisana struktura svakog malog poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji. Za tim će, pod pritiskom Amerike, biti povučena zabrana na proizvodnju GMO hrane (da bi ušli u STO, što je uslov članstva u EU), a onda će država sugerisati da svi proizvode GMO hranu. Kako GMO seme mora da se kupuje svake godine, jer ne može samo sebe da reprodukuje kao organsko, poljoprivrednici će postati zavisni od velikih korporacija i vremenom ćemo doći u situaciju da će čitava poljoprivredna proizvodnja i prehranjivanje stanovništva u Srbiji biti u kontroli centara moći izvan ove zemlje, što je izuzetno nebezbedno!

Još uvek nije kasno da se ovaj proces zaustavi! Za početak, dovoljno je reći: Zbogom EU!

Za redakciju sajta Dveri,
Nikola Marinković