Pripreme za novi talas krize

To bi značilo da bi i zaposleni manje osetili efekte krize, kako po pitanju plata, tako i po pitanju sigurnosti radnog mesta. A to je važno, objašnjava Grujić, jer jake privrede nema sa siromašnim građanima. 

"Banke su i do sada bile spremne da podrže svaku inicijativu koja može da poboljša i olakša poslovanje, a to dokazuje učešće u subvencionisanim kreditima", rekao je predsednik IO Hipo Alpe Adrija banke Vladimir Čupić. On je objasnio da u Srbiji ima preduzeća koja uspešno posluju i kojima se krediti odobravaju sa značajno nižim kamatnim stopama. Problem su preduzeća koja nemaju dobre projekte, kao i ona koje nije moguće oživeti, ma kolika sredstva da im se daju.

"Na bankama je da procene koje će klijente podržati, a država u to ne bi trebalo da ima upliva", rekao je ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović. On je napomenuo da visina kamatnih stopa ne bi trebalo da bude jedina tema o kojoj se raspravlja. Potrebno je kaže, a sa tim su se složili i ostali sagovornici, promeniti ambijent privređivanja. To podrazumeva ukidanje nepotrebnih procedura, što ništa ne košta, a pojeftinilo bi poslovanje.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević upozorava da krediti ne mogu da reše problem nelikvidnosti preduzeća. Od države Knežević traži da povuče konkretne poteze. To podrazumeva da država i javna preduzeća plate dugove privredi, da se smanji crno tržište, reformiše poreski sistem i da konačno pravosuđe počne da radi, kako bi se povećao stepen naplate dugovanja. Knežević podseća da mala i srednja preduzeća zapošljavaju 56 odsto radnika u Srbiji i da im je pomoć i te kako potrebna.

Problem Srbije je, kažu stručnjaci, i to što ima mnogo malih i velikih preduzeća, koja su nasleđe iz prošlosti, a nedostaju ona srednja koja su svuda pokretač privrede.