On je bio titan velike kosmičke epohe

Svega dva i po meseca nedostajalo je svetski čuvenom naučniku Borisu Čertku da proslavi svoj stoti rođendan. 14. decembra u Moskvi preminuo je legendrni istraživač, saradnik Sergeja Koroljova, koga s pravom nazivaju ponosom domaće kosmonautike, čovekom-legendom.

Zasluge Borisa Čertka pred sovjetskom, a to znači i svetskom kosmonautikom, verovatno je nemoguće prebrojati. On je postao simbol epohe velikih otkrića, proboja u kosmički prostor, okrenuvši novu stranicu u istoriji čovečanstva. Kao uporan i čak tvrdoglav naučnik on je dovodio do kraja sve čega se latio.

Još krajem Drugog svetskog rata u sastavu specijalne misije Čertok je stigao u Nemačku, gde se pozabavio proučavanjem prve balističke rakete FAU-2. Posle rata ona je postala prototip balističkih raketa koje su se pravile u SSSR, SAD i drugim zemljama. Upravo u to vreme Boris Čertok je počeo da radi u tesnom kontaktu sa Sergejom Koroljovom. Tokom narednih decenija čitava njegova delatnost bila je vezana za stvaranje novih sistema upravljanja raketama i kosmičkim uređajima.

Do poslednjeg trenutka Boris Čertok se nalazio u jeku događaja vezanih za kosmonautiku, istakla je naučni sekretar akademskih lekcija iz kosmonautike, poznatijih kao Koroljovski dani, Ala Medvedeva.

Radili smo zajedno vrlo dugo, on je neverovatan čovek, pametan, prvi akademik. Radio je u raketno-kosmičkoj tehnici još zajedno sa Sergejom Koroljovom, a u poslednje vreme nalazio se na čelu komisije Akademije nauka za razradu naučnog nasleđa pionira osvajanja kosmičkog prostora. Naš glavni zadatak bio je da održavamo svake godine Koroljovske dane. I ove godine oni su praktično spremni. Šta više, njegova uvodna reč je planirana u programu dana.

U svojim intervjuima Boris Čertonok je govorio da je SSSR mogao da bude pionir u osvajanju Meseca. Ipak zbog otkazivanja prve faze rakete nosača, to se nije desilo. Znao je i druge malo poznate činjenice iz sovjetske komsonautike, između ostalog vezane za let Jurija Gagarina. Počeo je da govori o njima tek u poslednje vreme. Boris Čertok je bio praktičar, čovek dela, ali to mu nije smetalo da sačuva romantične crte. On je žalio što čoveku nije pošlo za rukom da nađe u vasioni braću po razumu.

Delatnost akademika je istaknuta mnogim državnim nagradama, između ostalog zvanjem Heroja socijalističkog rada, Lenjinskom nagradom i Državnom nagradom SSSR. U decembru 2010. godine u Kremlju bila mu je uručena Međunarodna nagrada Andreja Prvozvanog Za veru i vernost sa iscrpnom formulacijom: za istankuti doprinos stvaranju i razvoju ruske raketno-kosmičke nauke i industrije.

Boris Čertok je autor na stotine naučnih radova, koji su niz godina držani u tajnosti. Krajem 90-ih akademik je pripremio jedinstvenu istorijsku seriju monografija Rakete i ljudi. Ali ipak glavno životno delo bilo je formiranje naučne škole na osnovu koje Rusija do danas obavlja pilotirane letove u kosmos.