Kosovsko - Metohijski čvor

KOSOVO kako ga zovu oni upućeni (namerno izbegavajući pojam: Metohija- grčki = crkveni posed) i oni neupućeni, koji to i ne znaju...ili KOSOVO I METOHIJA, kako mu je od vajkada pravi naziv, čije ime oslikava više od samog naziva, suštinu - šta je, gde je i čije je? Mi ga nazivamo ovim drugim, punim imenom, srcem i telom povezani, željni, a istovremeno nemoćni da shvatimo, da smo po ko zna koji put izgubili- na ovaj ili onaj način - jer nam geni odrediše da verujemo u mit, kosovsku legendu, cara ili kneza, više nego danas očima svojim. A oči kojima ne verujemo vide sledeće...

Albansku ekspanziju, nezadrživu, koja se svakim novim danom na krilima zločina, širi moćno podržana od onih koji imaju batinu (ovaj put bez šargarepe?) u ruci, onih čiji teg preteže u pravcu ličnih interesa, koji svakako nisu srpski. Kroz čitavu nesrećnu istoriju bili smo raspeti, ucenjeni, lomljeni i satirani baš kroz Svetinju, najbolnije mesto srpskog življenja. Sa zapada, severa, jugoistoka, ponekad i sa istoka. Danas nam ponovo isto čine. SAD, NATO,i većina zemalja EU, više od 15 godina imaju precizno razrađenu strategiju širenja na istok, baš ovom trasom. Naravno da im mala i ovakva, nemoćna Srbija nije sama po sebi cilj. Zna se ko je to i šta je na istoku, što Veliki ili Velika braća još ne pokoriše, a rado bi. Jedan relativno mali, ali poslušan, fanatičan narod - albanski im je u ovom trenutku napokon savršen izbor za prosecanje trase kojoj teže godinama, a ovaj put su odlučni da svoju dugogodišnju investiciju i materijalizuju. Zato, 10. decembar ili neki drugi, svakako ne tako dalek datum nije slučajan izbor, a kako bi se otupila već krhka i otupljena srpska oštrica i na vreme naterala da se bavi, sporednim stvarima, planski se aktiviraju novi - stari upaljači, po zamisli i potrebi velikih kreatora. Sramni pokušaj nipodaštavanja, ionako nesrećnog po Srbe Dejtonskog sporazuma u RS, providan je manevar da se tema na vreme skrene sa kosovsko - metohijskog problema. Istu ulogu ima i famozni haški tribunal, preciznije tužilaštvo, koje malo po malo, pretura po fiokama naših državnih kancelarija, a u slobodno vreme bahato tumara po brdima i dolinama naše zemlje, tražeći nešto ili nekoga za koga bolje od nas znaju gde je, ili tačnije, da je daleko od nesrećne Srbije, što ih ne sprečava da javno ucenjuju i optužuju. Ne primetismo komšijska, bosanska i hrvatska brda posednuta ovim "planinarima. Valjda su tamo zločinci izumrli...ili zločina nije ni bilo. Ako ih ne traže, biće da je ovo drugo. Srbiji ostaje da se ozbiljno pozabavi problemom gaženja svih međunarodnih pravnih normi i principa, samovolji protektora prema narodu u RS i lovu na endemske srpske vrste "divljači"! Tek toliko da malo skrene pogled sa svoga juga, dovoljno za 10. ili neki drugi decembar, kada bi šiptari "spontano" preimenovali svoj narko-dilerski protektorat u državu, a onda ih opet "spontano" pojedini počeli takve, međunarodno priznavati...jedni, drugi pa treći. Znamo i koji, već su se otkrili. Pomozi nam Bože, da li sa Istoka ili u nama, ako uopšte zaslužujemo...

Kome se prikloniti i verovati -genima Lazarevim ili svojim očima?