Embargo EU: autogol?

EU u potpunoj saglasnosti sa SAD namerava da uvede embargo na uvoz iranske nafte. Kaznena mera treba da primora rukovodstvo islamske republike da promeni svoju nuklearnu politiku. Na to računa i Vašington i Brisel. Istina, prinuda je najčešešće mač sa dve oštrice. Da li su sve posledice ekonomskog rata izračunali lideri EU? Temu nastavlja komentator Sergej Guk.

Deficit zbog odustajanja od iranske nafte EU će bez teškoća popuniti. Zainteresovanih, sa Saudijskom Arabijom u prvim redovima, više je nego dovoljno. Postradaće, istina, evropski potrošači, pre svega vozači. Ima i drugih negativnih momenata. O njima govori šef sektora za političke integracije EU Evropskog instituta Nikolaj Kavešnikov.

Pitanje je složeno, posebno za neke zemlje, među kojima su Grčka i Italija. Zato što one veliku količinu nafte, do 25%, kupuju od Irana. Nije slučajno pitanje naftnog embarga razmatrano vrlo dugo i teško. Kratkoročna posledica će nesumnjivo biti izvestan skok cena nafte. Ali cena na berzi već ima veliku komponentu rizika. Nagli skok cena nafte ja ne bih očekivao. Da, volatilnost će skočiti, cena će skakati tamo-ovamo, to je neprijatno, ali nije kritično. Mislim da će sitaucija i dalje biti u neizvesnom, zamrznutom stanju. Tim pre što je uticaj embarga na Iran takođe ne baš previše kritičan. Iran takođe ima druge kupce.

Znači li to da evropske sankcije neće imati nikakve posledice? Dajemo reč glavnom investicionom strategu konsalting investicione kompanije Broker kredit servis Maksimu Šeinu.

Principijalni momenat je koliko će dugo trajati embargo. Ako bude trajao mesec-dva, to neće bitno uticati na naftne kotacije. Ako bude uveden ozbiljno i zadugo, tada on može da doda 10 do 20 dolara ceni. Trgovina naftom ima neprekidni karakter, bez obzira na sve zabrane. I za vreme programa Nafta za hranu, kada iz Iraka ništa nije smelo da se izvozi, nafta se sve jedno proizvodila i prodavala preko drugih kompanija. Evropske i američke kompanije mogu da ne kupju direktno naftu od Irana. Ali one to mogu mirno da čine preko posrednika, za koje po pravilu embargo ne važi. I uz to treba imati u vidu da je Iran veliki proizvođač gasa. Ali, naravno, ne daj bože da izbije vojni sukob ili da se on proširi na teritoriju okolnih država, to će imati za naftne kotacije posledice u pogledu njihovog skoka. Krajnje je problematično navesti do kog nivoa. Mogu da skoče do 120 i do 200 dolara, u zavisnosti od toga po kom scenariju će se razvijati događaji.

Cilj Zapada je da stavi Teheran na suvi obrok i samim tim da prekine finansiranje iranskih nuklearnih programa. Vide se pokušaji da se ekonomskom palicom reše spoljnopolitički problemi. Glavni postradali od sankcija mogu da budu Italija, Španija i Grčka. Posebno poslednja, jer Iranci su joj davali naftu na kredit. Drugi uvoznici će tražiti hitno plaćanje. Ko će tada plaćati isporuke iz novih izvora? EU?