Gruzija razočarala Zapad

Međunarodna pravobranilačka organizacija koja se bazira u SAD Hjuman Rajts Voč je objavila izveštaj-kritiku Gruzije za nedovoljno poštovanje čovekovih prava.

Zapadne eksperte najviše brine ograničenje slobode okupljanja građana. Jedan od najočitijih primera toga je rasterivanje demonstracije opozicije u maju 2011.godine. Tada su se sa protivnicima politike vlasti Gruzije grubo raspravili odredi specijalne namene, koristeći pendreke, vodene topove i suzavac. Tom prilikom je ubijeno nekoliko ljudi. Hjuman Rajts Voč kaže da fizičku raspravu sa demonstrantima, kao i napade na domaće i strane novinare treba detaljno istražiti. A Tbilisi nije dozvolio objektivnu istragu tih događaja.

To što se sličan izveštaj konačno pojavio zaslužuje pohvalu, ali zaključci govore o detaljima, a ne o glavnom problemu, kaže u intervjuu za Glas Rusije ekspert Instituta za probleme ZND Feliks Stanjevskij:

„Problem nije u tome što oni na nivou organizacije kritikuju Gruziju za kršenje čovekovih prava. Glavno je da se to čini ograničeno: bira se neki detalj, stvara se utisak da je sve u redu, ali ima malih propusta. Dok je u Gruziji u procvatu autoritarni režim. Nema ni traga od demokratije. U Gruziji se stvara pritisak na jermensku crkvu. I ne otvoreno. Jermenske crkve se preuređuju i stavljaju se pod kontrolu crkovnih vlasti Gruzije. A opozicija je prinuđena na velike žrtve da bi postojala. Na njih se takođe ne vrši javni pritisak nego prikriveni. To je osobina elite Gruzije. Na primer, članovi opozicije i njihovi rođaci ne mogu da dobiju posao ili dobijaju otkaze. Čak prozapadno orijentisana opozicija izjavljuje da je režim u zemlji autoritarni i sadašnjeg predsednika Gruzije nazivaju diktatorom.“

Izveštaj Hjuman Rajts Voč je prijatno iznenađenje, rekao je šef Kongresa nacionalnih ujedinjenja Rusije Vladimir Homeriki:

„SAD i Evropa odustaju od dvojnih standarda koji se primenjuju u Gruziji, standarda koji su skrivali strahote režima Sakašvilija. Grubo kršenje ljudskih prava je dovelo do toga da mu gazde okreću leđa i pored svih pokušaja da im ugodi. Danas se u Gruziji krše sva prava čoveka. Stvoren je mehanizam „gušenja“ naroda. Dve trećine budžeta idu na policijske i vojne strukture. Gruzija jedna od zemalja lidera po procentualnoj količini zatvorenika.“

U Gruziji se krše prava i potencijalnih građana. Tako je Tbilisi odbio razrađeni u Savetu Evrope plan repatrijacije Turaka Meshetinaca silom preseljenih 40-ih godina 20.veka. Vlasti zemlje koriste ne samo pravne hitrosti da ih ne bi vratili u istorijsku otadžbinu, već i pritisak na lidere opština Meshetinaca. Jedan od njih Sulejman Barbakadze je po lažnoj krivici poslat u zatvor na duži period. To je samo jedan od mnogobrojnih primera koji karakterišu sadašnji režim u Tbilisiju. I dok on ne bude promenjen, situacija sa ljudskim pravima u zemlji će ostati ista.