Raketni odgovor Rusije

Dok u Češkoj građani demonstriraju protiv odluke vlade da se pored Praga instalira veliki radar, kao deo američkog antibalističkog raketnog štita, Moskva je odlučila da se na borbene pozicije u Belorusiji postave nove taktičke, balističke, rakete tipa „iskander”. To je drugi korak u lepezi ruskog odgovora na američke planove, prvi je bio moratorij na Sporazum o konvencionalnom naoružanju na tlu Evrope.
Dakle, „iskanderi” će sada da pokrivaju ciljeve u Poljskoj i Češkoj.

Prve borbene pozicije

Kada su u avgustu 2004. godine tadašnji ministar odbrane Rusije Sergej Ivanov i načelnik Generalštaba general-pukovnik Jurij Balujevski referisali vrhovnom komandantu, predsedniku Vladimiru Putinu o novoj taktičkoj balističkoj raketi tek se nagađalo da bi to mogao da bude ruski odgovor na američki antibalistički štit u Poljskoj i Češkoj. Tada je general Balujevski naglasio da će krajem 2005. godine prva brigada sa projektilima „iskander” biti operativna. Ubrzavanje američkih planova, i odluke Varšave i Praga da na svoje teritorije prime deo američkog „rata zvezda”, zapravo su odredile i prve borbene pozicije i ciljeve „iskandera”.

Nova ruska taktička, balistička, raketa na čvrsto gorivo ima domet od 50 do 280 km, ima inercijalno-optički sistem vođenja, bojevu glavu težine 480 kg klaster, fragmentarnog, ili dubokopenetrirajućeg tipa, mogućnost upotrebe na temperaturama od minus 50 do plus 50 stepeni. Raketa se lansira sa visokoprohodnog vozila koje nosi dva takva projektila, ali može i samo jedan. Preciznost „iskandera”, ili CEP iznosi dva metra podbačaja, ili prebačaja što je idealno za gađanje malih, tačkastih, ciljeva. Iako ima balističku trajektoriju, „iskander” ima skoro položenu putanju, nešto kao kosi metak, pa mu to omogućava da deo leta ostane skoro skriven od radara.

Po dometu „iskander” bi trebalo da zameni stare rakete tipa „skad”, koje su već odslužile svoje i koje su vrlo neprecizne. Inače, pre pojave „iskandera”, Sovjetski Savez je razvio raketu OTR-23 „oka”, ili po NATO oznaci SS-23, koja je imala domet do 400 km. No, lider SSSR-a Mihail Gorbačov i njegov ministar spoljnih poslova Edvard Ševardnadze odlučili su da, kao gest prijateljstva prema SAD i NATO-u, uključe rakete SS-23 u Sporazum o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa INF, iako je taj sporazum obuhvatio samo projektile dometa od 500 do 5.500 km. Tek što je SS-23 napravljena i testirana taj je projekat zaustavljen, raketa obuhvaćena sporazumom INF, a da ministar odbrane i načelnik generalštaba, maršali Dmitrij Jazov i Sergej Ahromejev, o tome uopšte i nisu bili obavešteni.

Trka u Evropi

Za operativno raspoređivanje „iskandera” na teritoriji Belorusije nisu potrebne neke velike radnje. Naime, u Belorusiji je ostalo nekoliko velikih bivših sovjetskih vojnih baza u kojima su ranije bile smeštene rakete srednjeg dometa tipa SS-20. One su kasnije povučene upravo na osnovu Sporazuma o INF projektilima, ali je njihova infrastruktura ostala nedirnuta. Jedna od takvih baza je pored Brest-Litovska na samoj granici Poljske i Belorusije. Kako je to i spoljna granica ZND, i kako su na toj granici uvek beloruski i ruski vojnici, to Moskvi olakšava sve opcije u pariranju američkom antibalističkom, raketnom, štitu u Poljskoj i Češkoj.

Jer, armije Belorusije i Rusije imaju isto oružje, iste oznake na oružju i opremi, iste činove oficira, podoficira i vojnika, istu doktrinu i taktiku.

U Belorusiji, u rejonu grada Baranoviči, smešten je i veliki ruski radar za gledanje „iza horizonta” koji je namenjen upravo za osmatranje američkih strateških balističkih projektila koji bi bili lansirani na velike ruske gradove. Tim radarom u Belorusiji rukuju i komanduju ruske posade na temelju specijalnog sporazuma između Moskve i Minska.

Sve u svemu, raketna trka u Evropi je počela. „Iskanderi” putuju u Belorusiju, građani Češke protestuju, Amerikanci još ne odustaju ali razmišljaju. Samo Poljaci ćute. A Drugi svetski rat je počeo zbog njih. Istina, formalno, ali u istoriji to ništa ne znači.