Situacija sa Severnoevropskim gasovodom preko dna Baltičkog mora veoma podseća na vojnika pod paljbom

Takav izliv političkih napada nije doživeo još ni jedan energetski projekat. Pri tome reč je o politici sa rusofobskom pozadinom, pri čemu čak i u slučajevima kada njeni inicijatori govore o ekologiji. Na posledice takvih igara evropljane je prošle nedelje morao da upozori zamenik predsednika uprave Gasproma Aleksandar Medvedev. Upozotrenje je izrečeno među profesionalnim slušaocima – na 20. Energokonferenciji u Rimu. Komentar na tu temu našeg analitičara Sergeja Guka.
Košmarni scenario – tako je Medvedev nazvao pokušaje da se blokira realizacija Nord Strima i njegovih analoga Južni tok preko dna Crnog mora. U tom slučaju, po njegovim proračunima, deficit gasnog snabdevanja u Evropi iznosiće 85 milijardi kubnih metara.
S jedne strane, isti taj Severnoevropski gasovod Komisija EU podigla je na nivo opšteevropskog. Gasovod propusne sange od 55 milijardi kubnih metara solidan je istočnik snabdevanja ovih gorivom. Sa druge, prepreke mu postavljaju na svakom koraku svi koje ne mrzi. Ista Nemačka odbija da da dozvolu da se Nord Strim priključi nemačkim sistemima za raspodelu gasa. Razlog je to što u projektu treba da učestvuje najmanje tri partnera. 5. novembra ruskim i nemačkim koncernima pridružio se holandski Gasuni. Ali Berlin ne žuri da ukine zabranu.
Zato su se pooštrili stavovi zemalja koje su dobrovoljno našle van projekta. Vlasti Estonije, koje su zabranile istraživanje svog morskog dna, navode da se bar na taj način o njima govori. Očigledno da je zarazan primer Poljske: čim joj nešto nije po volji, ona pribegava svom omiljenom argumetnu – pravu veta. Podigle su glas Finska i Švedska, koje su istakle ultimatum o prenosu maršrute Nord Strima. U svemu tome provejava nešto poput sižea o Liliputancima i Guliveru.
Sasvim je moguće da veštačke barijere neće dozvoliti da se realizuje projekat do 2010. godine, kao što je bilo planirano. Takvu varijantu nije isključio ruski ministar za energetiku Viktor Hristenko. Sumnjivo je istina da će izgradnja biti sasvim osujećena. 90% budućih isporuka već su kupile evropske kompanije za raspodelu gasa. Tako da će intrige morati da raspetljava ne Rusija, već sama EU. Naravno, ukoliko ne zaželi da hitno traži za 20 miliona porodica drugog isporučioca umesto Gasproma.
Uobičajeni refren od strane rusofoba su upozorenja o prekomernoj zavisnosti EU od Rusije, zahtevi da se traže alternativni izvori snabdevanja. Sa svoje strane sličnu zabrinutost počinje sve jače da ispoljava Moskva. Nameru da se ne ograničava samo Evropom izrazio je pomenuti menadžer Gasproma Aleksandar Medvedev. Tek što je objavljena informacija na koju je u EU izgleda malo ko obratio pažnju. Skoro 80 milijardi kubnih metara ruskog gasa uskoro će krenuti u Japan. Slični pregovori o isporukama plavog goriva vode se takođe sa Kinom i Južnom Korejom. EU sa njenim grozničavim traganjem za novim parnterima i pretnjama da će smanjiti isporuke iz Rusije navodi Moskvu da se okrene neobuhvatnom azijskom tržištu.