Molitva za duše nerođene dece

Dok je nad Moravom besnela mećava iz crkve Svetog Jakova, u manastiru Jaković u selu Duboka kod Jagodine, čula se molitva oca Ivana.
- Za Zoricu, Jerminu, Draganu, Slavicu, Stanimirku, Mirjanu, Jelisavetu, Jelenu, Milijanu... I njihovu nerođenu decu.

Otac Ivan svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu služi akatist (molitvu) za decu koja nikad nisu ugledala ovaj svet. Molitvi prisustvuju žene koje su iz nekih razloga odlučile da abortiraju.

- Od trenutka začeća dete ima svoju ličnost, svoj karakter, svoj duh, zbog čega se u nekim religijama godine života računaju od trenutka začeća, a ne od trenutka rođenja. Ubiti dete u utrobi koje je samim začećem formirano kao ličnost veliki je greh koji se poredi sa grehom koje se počini čedomorstvom - kaže otac Ivan.

Prvi put akatist je služio za svog brata blizanca koji nije preživeo veoma težak porođaj. Desilo se da je tada u poseti manastiru bila i grupa žena iz Beograda i mnoge od njih su izrazile želju da se služi akatist i za njihovu nerođenu decu. Od tada, svakog poslednjeg ponedeljka, a uskoro će biti i svakog ponedeljka, u šest sati uveče, otac Ivan čita molitvu.

- Broj pokajnih majki se stalno povećava. To što nas je sve manje ogroman je problem, ali ne i jedini. Ne treba zaboraviti na duše nerođene dece, ali i na majke koje se odlučuju na ovakav nerazuman čin. Reč je o molitvama za duše nerođene dece, ali i za majke koje su na ovaj način počinile greh. Za te žene akatist je jedina nada da se obože i da ponovo nađu svoj put do Gospoda. Naravno, cilj je da pokajne žene nikada više ne ponove greh - kaže otac Ivan.
Kada već dođu u manastir Jaković mnoge od njih žele i da se ispovede.

- Dolaze žene iz mnogih gradova i dešava se da mnoge od njih naglas ridaju tokom službe. Valjda je to trenutak kada se suoče sa svojim grehom i patnjom zbog onoga što su učinile. Druge izraze želju da se ispovede i tek onda se čuju mnoge sudbine i razlozi zbog čega se žene odlučuju za abortus. O detaljima niti hoću, niti mogu, ali opravdanje za počinjeni greh je uglavnom siromaštvo, strah da li bi porodica mogla da ishrani decu, nagovori bližnjih, stid da se rodi dete u kasnim godinama, želja da se sakrije trudnoća zbog toga što žena nije udata... Smatram ovo su samo opravdanja, ali nikako stvarni razlozi da se izvrši abortus ili čedomorstvo. Jer, kako opravdati deset abortusa jedne žene koja, i pored tolikog greha prema nerođenoj deci, nije pokazala nimalo pokajanja. Slično je i sa jednom ženom koja je abortirala osam puta. Ima slučajeva kada je abortus posledica prethodno počinjenog greha u braku. Ogroman broj žena koje dolaze su iskrene, ali ima i nerazumnih, koje ne shvataju težinu onoga što su počinile. Za neke od njih abortus je nešto kao vađenje zuba, s tim što im vađenje zuba teže pada. Ali ja nisam taj koji daje oprost. Ja samo čitam akatist i molim Svevišnjeg za spasenje duša dece kojima majke nisu dale priliku da budu rođena i za majke koje su se iskreno pokajale. Sve ostalo je računica između Njega i njih kada za to dođe vreme. Naravno, veoma je važno ukazati ženama na veliki greh koje su počinile i uveriti ih da to više ne čine. Ako bi se u tome uspelo, onda Srbija ne bi bila svake godine manja za po jednu Jagodinu. Pa, gde ćemo stići ako se tako nastavi - pita se otac Ivan.

I ovog ponedeljka otac Ivan je uz prisustvo nekoliko majki služio akatist. U tome su mu pomagali otac Slobodan i otac Goran. To je, kažu - prava borba protiv „bele kuge“ koja već odavno ozbiljno preti srpskom narodu.