Dar ruskog cara Njegošu

Prijepolje – Malena crkva Uspenija presvete Bogorodice u Seljenama kod Prijepolja iz 13. veka svedok je burnih događaja iz prošlosti ovih krajeva. Ali, malo je poznato da je na tavanu ovog hrama pronađena jedna izuzetna knjiga, „Praznični minej”, štampana 1816. godine u Moskvi, koju je ruski imperator Nikolaj I poklonio 1835. god. crnogorskom vladaru i pesniku Petru Petroviću Njegošu. Sadržaj ove obimne knjige ima izuzetnu vrednost za Crkvu. Ali, na nekoliko njenih prvih stranica interesantna je posveta koju je lično svojom rukom napisao Njegoš. Ona počinje rečima: „Od njegovog imperatorskog-carskog veličanstva velikog gospodara sve Rusije Nikolaja Pavloviča mene Petru Petroviću Njegošu arhiepiskopu i vladaru crnogorskome i brdskome 1835. god.”

Pretpostavlja se da je posveta napisana na nekoliko stranica ispod teksta da ne bi došlo do cepanja listova iz knjige. Pored toga, na mnogim listovima ove podebele knjige Njegoš je zapisivao razne beleške. Tako se na jednoj strani nalazi i ovaj zapis:

„ Jedna zemlja, a dva gospodara. Jedna Bosna a postaše dva vezira. Velika tegoba narodu 1835. god.”

Poslednji list knjige je bez štampanog teksta. Pri dnu obe strane ovog lista nalazi se skoro potpuno izbledeo tekst Njegoševog rukopisa. On se odnosi na pohod Smail-age Čengića na Kolašin 1833. godine. U tekstu se kaže da se Smail-aga morao ubrzo vratiti sa tog pohoda, čak nije stigao ni da prenoći, ali je za sobom ostavio strašnu pustoš.

Kako se ova knjiga našla u selenskoj crkvi još pouzdano nije utvrđeno. Jedino se sigurno zna da ju je Njegoš darovao manastiru Dovolji blizu Tare kod Pljevalja. Pretpostavlja se da je iz ovog manastira knjiga prenesena u hram u Seljenama 1847. godine prilikom najezde Turaka na crnogorska plemena pod Žabljakom, kada je spaljen i rušen manastir Dovolja.

Pošto je u konacima ove crkve otvorena jedna od prvih škola u mileševskom karaju 1862. godine, a nedostajalo joj je udžbenika, to su učitelji, inače sveštenici, knjigu „Praznični minej” upotrebljavali kao udžbenik.

Kad su sveštenici učitelji učestvovali u čuvenoj Babinsko buni 1875. godine, knjiga je sakrivena na tavanu crkve u Seljenima gde je u prašini čamila skoro 100 godina. Posle je o ovom delu  brigu preuzela crkva svetog Vasilija u Prijepolju, a sada se čuva u biblioteci Vladičinog dvora Mileševske eparhije.

U seljenskoj crkvi sačuvane su i dve knjige iz srpske štamparije Božidara Vukovića iz Venecije. Jedna je „Zbornik” štampana 1536. godine u Vukovićevoj štampariji. Teško je oštećena i od nje je ostalo 360 listova. Druga knjiga je „Liturgija” štampana dve godine ranije, takođe u istoj venecijanskoj štampariji. I ovaj primerak je veoma oštećen i sačuvano je samo 187 listova.

Tu se nalazi i „Dečanski zbornik” koji je štampan u Beogradu 1857. godine, a štampanje je finansirao Serafim Hristić Tetovac. Iako nije mnogo stara, ova knjiga je redak primerak u Polimlju knjiga štampanih u Beogradu tokom 19. veka.

Pod krovom ovog hrama sačuvana je takođe vredna knjiga „Časoslov”, štampan u Budimu 1774. godine, ali je dosta oštećena.

Da li je još neka od pomenutih knjiga zajedno sa „Prazničnim minejom” preneta iz manastira Dovolje u seljensku crkvu tačno se ne zna, ali se svakako pretpostavlja. Tim pre što je manastir u Tari u svoje vreme bio bogat, njegova imanja su se protezala i do Prijepolja. Kako kaže predanje, pošto je u njemu svega bilo do mile volje, nazvan je Dovolja, a prema nekim pisanim dokumentima postajao je 1513. godine, kada ga je mitropolit Jovan oslobodio plaćanja poreza. U vreme bosansko-hercegovačkog ustanka Turci su u Dovolju doveli jednu srpsku devojku i obeščastili je, pa je knjaz Danilo naredio da se crkva zapali zbog svetogrđa.

Istovremeno, postoje i drugačija objašnjenja paljenja manastira. Njega su zauzeli Turci i u njemu držali vojsku prema Crnoj Gori, pa su Šaranci 1859. godine napali tursku postaju i tom prilikom manastir je izgoreo. Godine 1870. obnovljen je, ali je ponovo stradao 1875. god., da bi ponovo bio obnovljen 2004. god. ali još nije urađen ikonostas i nije freskopisan.

Zanimljivo je da je manastir Dovolja, pre nego što je spaljen, posetio 1857. godine  ruski konzul u Sarajevu Aleksandar Goljferding. Tom prilikom on je odneo i nekoliko knjiga iz Dovolje koje se danas čuvaju u Lenjingradskoj državnoj biblioteci Saltikova-Ščedrina.