Povratnici kupe mrvice

Banjaluka – Ministar za ljudska prava i izbeglice BiH Safet Halilović kaže kako se u ovu zemlju vratila polovina od oko dva miliona izbeglica i raseljenih lica. Međutim, predsednica Saveza izbeglica i raseljenih osoba BiH Mirhunisa Zukić tvrdi da se u „predratna mesta stanovanja vratilo oko 330.000 nesrećnika“.

Tačnih podataka nema ni kada su u pitanju sredstva namenjena povratku, odnosno obnovi u ratu porušenih stambenih i objekata komunalne infrastrukture te privrednih kapaciteta. I dok Tihomir Gligorić, bivši ministar u Savetu ministara BiH, tvrdi da je „u BiH u poslednjih desetak godina bez traga nestalo desetak milijardi dolara od donacija“, dotle se zvanično Sarajevo upinje u tvrdnji kako je u ovu zemlju na ime novčane pomoći pristiglo četiri puta manje novca. Tačnih podataka nema, ali informacije sa terena govore da je nakon povratka u rodni kraj u izbeglištvo opet krenulo na desetine hiljada povratnika.

Samo iz Bugojna, na primer, u izbeglištvo se ponovo otisnulo oko hiljadu i po Srba, uglavnom mladih i obrazovanih ljudi, kaže mesni paroh Slaviša Đurić. I dok se na državnom i entitetskim nivoima u BiH traži bar nešto što bi, kada su izbeglice i raseljena lica u pitanju, ulilo bar malo nade, povratnici kupe mrvice živeći život nimalo dostojan čoveka, ističe Đurić.

Zbog odnosa političara prema problemu na teritoriji Federacije BiH, sa geografskih karata izbrisano je oko 520 naseobina u kojima su pre rata živeli samo Srbi, naglašava Stevo Pašalić, predsednik Saveta za demografsku politiku Republike Srpske. U Smolući kod Lukavca, na primer, pre rata bilo je oko 3.700 Srba. Do danas se u ovu naseobinu nije vratio ni jedan! Iz mesta u srednjoj Bosni iseljeno je, i bez želje da se tamo više ikada vrati, oko 120.000 Srba. Represivne mere federalnih i kantonalnih vlasti, te oko 400 napada lokalnog stanovništva na srpske povratnike razlog su preseljenja Srba u Republiku Srpsku ili u svet. Samo da nas ne bude tamo gde smo živeli pre rata, ističe publicista iz Zenice Milan Mitrović.

Koliko se uspelo u povratku najbolje govore podaci da je danas u Republici Srpskoj 97 odsto Srba, a u Federaciji BiH isto toliko, ali nesrba, odnosno Hrvata i Bošnjaka. Ovo su podaci kojih bi se trebalo svi da stide. Prvo međunarodna zajednica, a onda državna i entitetske vlasti i konačno mi, koji predvodimo izbegličko-povratnička udruženja u BiH, upozorava Mile Marčeta, koji je pre deset godina prvi u BiH, i to organizovano, poveo izbeglice i raseljena lica svojim kućama.

Ovde se srpska deca ne rađaju

– U donjovakufskoj opštini, u Federaciji BiH, za dvanaest poratnih godina nije rođeno ni jedno srpsko dete. Osam naših sela je pod minskim poljima, a u njih petnaestak niko se nije vratio. Ne treba zaboraviti da je u opštini Donji Vakuf pre rata bilo oko deset i po hiljada Srba, da bi ih ovde danas bilo samo devedeset i sedam (!), i to uglavnom starijih osoba – kaže Xukašvili Maskalenko, povratnik čiji su preci pre nešto više od sto godina iz Rusije stigli u Donji Vakuf.