Ekološka bezbednost od ekonomskih interesa

Arktik je veoma bogati region krhkog ekološkog sistema. Pri obazrivom korišćenju on bi mogao da spase čovečanstvo pomoću ogromnih rezervi korisnih ruda. Uz grubo kršenje ekoloških standarda u uslovima globalnog otopljavanja Arktik bi mogao i da ugrozi čovečanstvo. Eksperti u čitavom svetu diskutuju o optimalnim strategijama osvajanja tog regiona.

Prema procenama Svetskog fonda divlje prirode, radi zadovoljavanja ljudskih potreba početkom 21. veka potrebni su resursi, koji su jedan i po puta veći od pristupačnih na planeti. Dobra je novost – u Arktiku ima neophodna rezerva resursa. Loša je novost - za sada su tehnologije, koje je razradilo čovečanstvo, suviše nepouzdane da bi se aktivno razrađivao taj region bez štete po njegov krhki ekološki sistem.

Prema procenama američkih naučnika, čovečanstvo može da računa na oko 90 milijardi barela nafte i 44 milijarde barela prirodnog gasa na Arktiku.

Tesna veza ekonomskih interesa i ekologije traži da prelaz na «zelene» tehnologije razrade nalazišta bude od životne važnosti, - kaže direktor Instituta problema industrijske ekologije Severa KNC RAN akademik RAEN Vladimir Maslobojev.

"Tu su tesno povezana pitanja ekonomije i očuvanja ljudske sredine. Stabilnost razvoja Arktika mora da se bazira na svim koponentima zelene industrije, uključujući efikasno korišćenje materijala u Arktiku, povećanje energetske efikasnosti i veoma ozbiljno upravljanje vodenim resursima, koji se podvrgavaju antropogenskom zagađivanju, oni su veoma povredljivi upravo u Arktiku."

2010. godine u Meksičkom zalivu na naftnoj platformi, koju je arendovda naftna kompanija VR, došlo je do eksplozije – procurilo je 5 miliona barela, odnosno, 800 miliona litara nafte. Ta je havarija bila jedna od najvećih ekoloških katastrofa u istoriji čovečanstva. Nafta, koja je procurila, stvorila je na površini vode sloj od 350 metara dubine i 75 kvadratinh metara površine. On je usporio tok Golfske struje, zato može da stvori strašne posledice za svetsku ekologiju, uključujući promenu klime u Evropi. Svesni te užasne tragedije, učesnici vađenja arktičkih blaga moraju da se odnose prema tehnologijama veoma pažljivo, - kaže zaslužni profesor MDU, ekspert UN za hemijsku bezbednost Valerij Petrosjan.

"Rusija i nordijske zemlje, kao i druge zemlje, koje će učestvovati u razradi projekata na Arktiku, moraju da posvete prvostepenu pažnju problemima očuvanja sredine i tehnologijama, da ne bi se ponovila tragedija od pre 2 godine u Meksičkom zalivu, čije su posledice i danas veoma teške. Da se takva situacija ne ponovi, potrebno je od samog početka dodeliti veliku pažnju svim tehnologijama, koje se planira iskoristiti u Barencovom moru. One moraju da budu usvojene posle ozbiljne ekološke ekspedicije na federalnom nivou Rusije."

Osnovne opasnosti po ekološki sistem Arktika potiču od strane industrije, proizvodnje, a čak i turizma (ekolozi su zabrinuti zbog sve većeg broja turista, koji posećuju Arktik).

Predsednik Vladimir Putin je predložio da se organizuje Međunarodni forum «Arktik – teritorija dijaloga», posvećen očuvanju čovekove sredine radi razrađivanja efikasnih instrumenata radi smanjivanja već nanete štete i sprečavanja novih rizika.