Ruska krstarica za RM Indije: koja strana će dobiti „indijski džoker“

Izgradnja teških krstarica nosača aviona po projektu 1143 u SSSR je počela u julu 1970. godine s početkom rada na glavnom brodu „Kijev“ u Crnomorskom brodogradilišnom zavodu. Rad na četvrtom brodu serije, „Bakuu“, budućem „Admiralu Gorškovu“, započet je osam godina kasnije u Nikolajevu i to je bio poslednji sagrađeni brod tipa „Kijev“. Danas se vrši testiranje novog nosača aviona indijske flota „Vikramaditja“ (bivši „Admiral Gorškov) u Belom moru. Do kraja godine brod treba da krene za Indiju.

Istorija ove porodice krstarica – nosača aviona je složena. Započeta je 1960-ih godina, kad se SSSR vratio stvaranju velike nadvodne flote. Njen izgled predstavlja rezultat kompromisa između ministarstva brodogradilišne industrije, vojne komande i političkog rukovodstva SSSR.

Flota je računala da će dobiti univerzalnije ratne brodove (jeftinije od nosača aviona RM SAD), koji nose protivpodmorničke helikoptere Ka-25 i avione vertikalnog poletanja i sletanja Jak-36 (Jak-38). Namena ovih aviona ni danas nije jasna mnogim stručnjacima: oni se klasifikuju čas kao lovci, čas kao ofanzivni avioni. Međutim, kao lovci, oni su zaostajali čak i za britanskim „Harijerima“, a da ne govorimo o mašinama tipa MiG-23 i „Fantomu“, a kao ofanzivni avioni praktično za svim bombarderima vodećih zemalja. Odlučeno je da se, ako Jak-38 nije u stanju da obezbedi normalne mogućnosti za nanošenje udaraca, pojača naoružanje samog broda, uz njegovo snabdevanje protivbrodskim raketama.

Raspad SSSR je osujetio planove za modernizaciju nosača aviona, po kojima je trebalo da dobije najnovije Jak-141. 1992. godine započeo je remont „Admirala Gorškova“ koji se više nije nikad nije završio. U februaru 1994. godine na krstarici su se dogodile dve velike nesreće – požar i eksplozija parovoda. Više niko nije govorio o mogućnostima povratka broda u stroj.

O mogućnostima prodaje broda Indiji počelo je da se govori krajem 90-ih godina. Tada su ponuđeni planovi za njegovu preradu u klasičan nosač aviona uz obezbeđenje baziranja 20-25 aviona MiG-29. Ugovor za prodaju nosača aviona zaključen je 2004. godine. Na osnovu njega Rusija se obavezala da za 1,5 milijardu dolara preda Indiji brod, partiju palubnih lovaca i da obuči posadu. U RM Indije „Admiral Gorškov“ je dobio naziv „Vikramaditja“ u čast jednog od istorijskih junaka zemlje.

Po arhitekturi prerađena krstarica unekoliko podseća na brod „Admiral Kuznjecov“ manjih dimenzija. Interesovanje za projekat poraslo je u leto 2007. godine, kad je bilo objavljeno da se obustavlja ugovor, koji je prvobitno predviđao predaju broda 2008. godine i potrebu za nastavkom radova do 2010. godine. U sastavu indijske flote ruski brod će zameniti nosač aviona „Viriaat“ – bivši britanski „Hermes“ koji je proizveden 1959. godine, a Indija ga je kupila 1985. godine. Ukoliko ga „Admiral Gorškov“ zameni 2010. godine, „Viraat“ će poslužiti ukupno 51. godinu. Ruska krstarica je sagrađena 1987. godine. Kakva će biti njena sudbina 2038. godine?

Nije moguće odgovoriti na ovo pitanje. Ruski brod je za indijsku flotu danas veoma vredan „džoker“. „Admiral Gorškov“ s MiG-29 na palubi obezbeđuje indijskoj floti nadmoć nad svakim od suseda, uključujući pre svega večitog protivnika – Pakistan. Nije jasan ni mogući potencijal kineskih brodova, pre svega zbog sumnje u sposobnost kineske vazduhoplovne industrije da napravi zaista dobar palubni lovac, čak i uz korišćenje prototipa koji je kupljen u Ukrajini, eksperimentalnog primerka sovjetskog Su-33.

Pritom RM SAD ostaje jedina flota u regionu, koja poseduje bitnu nadmoć u odnosu na RM Indije. Istovremeno, SAD je veoma potrebna podrška Indije u eventualnom sukobu s Kinom. Može se samo nagađati kojoj strani će pripasti indijski džoker i koju kartu će predstavljati na kraju.

Ilja Kramnik,