Kolateralna šteta

Čitanje srpske štampe u poslednje vreme direktan je put u mizantropiju. Uostalo prosudite sami. Čovek optužen za prodaju unutrašnjih organa otetih kosmetskih Srba insistira da Rusija šalje humanitarnu pomoć onima koji su izbegli tu sudbinu preko njega. Uzgred, ako je verovati Karli del Ponte, sami organi su vađeni ne u divljem i loše kontrolisanom Kosovu obrazca 99. godine, već u susednoj uvaženoj državi koja koliko sutra može postati članica NATO-a. A srpski političari u međuvremenu pozivaju snimatelje na kafu kako bi dokazali da žive kao sav normalan svet, gađaju se imovinskim kartama koje treba da potvrde njihovu poštenu bedu i obaraju jedni drugima koncesije, uz argumentaciju tipa «nešto tu smrdi».
Mogla bih, naravno, da ne trošim vreme na sve ove perfidnosti predizborne kampanje, da nije nekih jako ozbiljnih pitanja koja u ovoj situaciji mogu da budu jednostavno žrtvovana. Recimo, gasni sporazum sa Rusijom, ili sudbina kosmetskih Srba.
I ako u prvom slučaju posledice nisu Bog zna kako katastrofalne, — takvu stvar, kao što je gasovod rado će «udomiti» druge zemlje, — u drugom, zbrka izazvana padom vlade, može da se završi ne samo gubitkom teritorije, već i ljudskih života.
Kako, recimo, u predizbornim uslovima da se shvati inicijativa Vuka Jeremića o prelaznom sporazumu sa misijom UN na Kosovu o formiranju posebne administracije za 120 hiljada Srba koji žive u pokrajini? Kao ličnu inicijativu ministra, ili kao usaglašenu u odlazećoj vladi politiku? I kako su je usaglasili nepomirljivi protivnici iz DS-a i DSS-a? A šta ako to bude shvaćeno kao predlog o podeli Kosmeta po etničkom principu, što je sasvim moguće s obzirom na reagovanje zapadne štampe? Znači li to da je Srbija odustala od ostalog dela Kosova i Metohije? I šta treba da rade Srbi na severu Kosova, a šta oni koji su imali nesreću da stanu u drugim njegovim delovima? I, najzad, ko će za sve to da odgovara, ako se vlast promeni, a predlog bude prihvaćen?
Odgovore na sva ova pitanja čekaćemo najmanje do maja, a ako se uzme u obzir kako Srbi znaju da otegnu sa formiranjem vlade, — možda i do jeseni. I sve to vreme različite inicijative pojedinih ministarstava i resora tumačiće se kao zvanični stav Srbije. Biće među njima i dobrih i loših, ali će i jedne i druge biti podvrgnute kritici unutar zemlje i slobodnom tumačenju van njenih granica. Dobre ideje mogu da budu žrtvovane u toku predizborne kampanje, a loše mogu da sprovedu u život snage koje nisu baš naklonjene Srbiji. I koga će onda zanimati imovinsko stanje ministara?