Od ruske kaše se ne možeš umoriti

Američki naučnici su dokazali da alkohol, slatkiši i makarone umaraju ljudski organizam, a brza hrana može da dovede do depresije. Sa druge strane klasična ruska kuhinja ne samo da ne umara, već omogućava da se organizam drži u kondiciji: da se ne gojite i da sačuvate dobro raspoloženje.

Na spisku namirnica koje dovode do umora takođe su se našli ćuretina, hleb i pržena jela. Istovremeno precizni američki naučnici su sastavili i drugi spisak namirnica koje mogu da obodre organizam. To su čaj, borovnica, malina, jagoda i čokolada. Ipak poznati ruski lekar dijetolog Aleksej Kovaljkov naziva ih dopingom sa kratkoročnim efektom.

- Supstanca koju sadrži čaj i čokolada i koja može da poveća našu energiju jeste kofein. Ali on daje privremeni efekat. To je kao doping, stimulator. Vi ste bodri, veseli, ali na sat-dva, a zatim ponovo nastupa malaksalost i umor. Ljudi se ne umaraju od jela, već od njegove količine. Na varenje nekih namrinica odlazi mnogo energije. Šta više, neke namrincie se ne usvajaju. Na primer, čovek može da usvoji samo 30-40 grama belančevina koje sadrži komadić piletine veličine kutije cigareta.

Savremeni ritam života, posebno u velikim gradovima, ne ostavlja vreme da se mnogo jede. Ali usputno grickanje je opasna navika, koja dovodi do gojaznosti i depresije, ističe predsednik Nacionalne asocijacije organizacija brze ishrane Aleksej Novikov.

- Brza hrana, naravno, donosi trenutno zadovoljenje. Ako se jede bez zaustavljanja. Kupujete veliku picu, hamburger, mnogo kečapa, koka-kole i ne zaustavljate se, shvatajući da ste u principu već dovoljno pojeli. Prejedate se. Od toga se pojavljuje osećaj težine, može se umoriti od jela. Čovek ne treba mnogo da jede. Prejedaju se ljudi upravo u gradovima gde je najvažnije brzo prezalogajiti, utoliti glad i pristupiti svojim poslovima. Upravo brza hrana sadrži masti koje nepovoljno deluju na organizam ne samo u pogledu zdravlja, već i u pogledu psiho-emocionalnog stanja. Između nepravilne ishrane i depresije postoji uzajamna zavisnost. Što je veći nivo psihološkog disbalansa kod čoveka, veća je njegova potreba da jede da utoli problem.

Između ostalog Ruski građani pate od gojaznosti i depresije mnog manje nego amerikanci i evropljani. Radi se o tome što Rusi vole svoju nacionalnu hranu koja ne umara organizam, uveren je Aleksej Kovaljkov.

- Od klasične ruske kuhinje zamor ne može ništa da izazove. Zato što je ruska hrana kaša i povrće kojim su se hranili ruski seljaci. Čak meso se pojavljivalo kod njih vrlo retko u ishrani. Peljmeni – testo punjeno mesom i jake čorbe bili su vrlo retki. Uglavnom šči i kaša. Oni ne dovode do viška masti i belančevina i ne mogu da izazovu depresivno stanje.

Čak čuveni boršč sa pavlakom ne može da dovede do depresije. Ako se jede svakog dana on će, naravno, dosaditi, ali neće škoditi zdravlju, jer po klasičnom receptu svi sastoji treba da budu prirodni. Upravo takve namirnice bez koznervansa i boja savetuju dijetolozi. I naravno, male poricije, kako se ne biste prejedali.