Kako smo na silu pomagali Crnu Goru

Bio sam mlad stručnjak, na službenom putu u Varšavi, sa direktorom firme. Dogodio se zemljotres u Crnoj Gori. Moj direktor, kao dobar komunista, prekida naš službeni put, desila se nesreća u Crnoj Gori, treba pomagati.

I pomogli smo, ko je koliko mogao ili hteo. No, kao i uvek, para treba mnogo (osobito Crnogorcima) a uvek ih je malo u budžetu. I neko iz vlasti odlučuje u naše ime, donosi se zakon po kome nam se, bez naše saglasnosti, oduzima od plata 1% svakog meseca i tako devet godina. Da i tako pomognemo braću Crnogorce. Doduše, narod je gunđao, ne sasvim glasno (glasno gunđanje je bilo opasno po zdravlje) jer su braća Crnogorci uspeli i da dodatno postradaju od zemljotresa tako što su rodbinske veze radile punom parom i svima davale potvrde da su postradali od zemljotresa. Nikli su stanovi, kuće, vile. Nije se znalo koja je od koje lepša, zahvaljujući i našim parama (nas je bilo mnogo a njih relativno malo).

Prolazilo vreme, Srbi su i dalje radili u korist svoje štete, braća Crnogorci se odvojili i više nisu braća. I to što su se odvojilo je dobro, stvorili državu, jezik, ostaje još da pozovu rimokatolike da im naprave i drugi narod. Nije dobro to što su uzeli sa sobom i svoje a bogami i naše. Nisu zaboravili  da uzmu i deo Doma sindikata u Beogradu. Mislim da je krajnje vreme da advokati i pravnici uzmu u ruke zakon po kome su nam otimali pare za pomoć Crnoj Gori i da utvrde da li imao pravo  (a ja sam ubeđen u to da imamo pravo) da nam  sada suverena Crna Gora vrati taj novac, naravnio, sa kamatom, računajući dug u evrima (preko odnosa dinara i nemčke marke lako će utvrditi osnovu a kamate neka budu i kamate Narodne banke). I da utvrde kolika je njihova  obaveza  da vrete na svaki oteti dinar.  Trebalo bi staviti zabranu Crnoj Gori na prodaju dela Doma sindikata dok se ovaj problem ne reši a ako su ga već prodali, odneli su Crnogorci mnogo toga sa sobom od čega bismo mogli da  naplatimo to što su nam otimali. Ako  je neko radio u firmi ima pravo po osnovu rada na bespaltne akcije te firme, ako je neko kupovao akcije, tim bolje. Smatram da smo tokom tih godina na neki način (mada prinudno) kupovali akcije sadašnje države Crne Gore.

Ovim pozivam advokate, pravnike i sve one koji mogu sa pravne strane da se ozbiljno zabave tim zakonom i da nam  prezentiraju kvalifikovano mišljenje da li imamo prava da nam se vrati oteto.  Doduše, prošlo je dosta vremena od otimačine ali Crna Gora je nedavno postala samostalna država, tako da po tom osnovu naša potražnja nije zastarela.