Ugovor o isporuci oružja Srbije Iraku „začudio” Amerikance

 Iznenađeni nizom „nepredvidljivosti”, koje im otežavaju „posao”, u najvećem savremenom ratu, Amerikanci sada iskazuju „začuđenost” i – ugovorom o isporuci oružja Srbije Iraku. Čini im se da „tu nešto nije u redu”, a pogotovu što o tom aranžmanu „nisu bili obavešteni” ni oni ni „mnogi zvaničnici Bagdada”.

Irački ministar odbrane Abdul Kadir tvrdi, međutim, da je u poslu sa Beogradom „sve u redu” i da je o njemu bio obavešten premijer Nuri al Maliki. Iz niza često nesaglasnih verzija o ovoj „epizodi”, nazire se jedan zajednički stav – da je oružje u Srbiji naručeno zbog „sporosti” pošiljki iz opsežnog Pentagonovog programa Vojnih prodaja inostranstvu (FMS).

U takoreći svemu ostalom se ispoljavaju bitno različiti pristupi i obrazloženja – proizlazi iz ekskluzivnog izveštaja „Njujork tajmsa”, koji počinje s vrha njegove prve stranice. Posao između Beograda i Bagdada analizira se iz raznih uglova, uz akcentiranje „spornosti” tog aranžmana. Nema, pri tom, direktnih optužbi na račun Srbije: glavnina istraživanja, ispisana sa 11.280 slovnih znakova, posvećena je iračkim i američkim motivima i odnosima, na uvek delikatnom međunarodnom tržištu naoružanja…

Krenimo redom. U prvoj rečenici „Tajmsove” verzije govori se da je prošlog septembra „tajno pregovarano” da se iz Srbije isporuči Bagdadu oružje u vrednosti od 833 miliona dolara a što je ukazalo da se „nastavljaju problemi Iraka u opremanju oružanih snaga, procesu zaraženom korupcijom i neefikasnošću”. Postupak je izveden „bez konkurentnih ponuda, kao i uvida antikorupcijskih organa…kao i znanja američkih komandanata i mnogih iračkih vođa”.

Predugovor je, nastavlja list, izazvao „dovoljno kritika da irački zvaničnici smanje narudžbinu, po ugovoru zaključenom prošlog meseca, na 236 miliona dolara”. A i za tu inoviranu porudžbinu su američki komandanti rekli da je većinom računala na „loša ili neodgovarajuće” isporuke.

Prvobitno je bilo, navodi se, planirano da se iz Srbije dobavi „veliki broj helikoptera, oklopnih transportera aviona, minobacača, mašinki, telesne zaštitne opreme, uniformi”…da bi se, na kraju ugovorili samo „transporteri i neke letilice”.

Samo smo želeli da dobijemo ono što tražimo – objasnio je ministar Kadir, dodavši da su „američki rokovi bili predugački” jer je pomenuti pentagonski FMS „stvoren za isporuke oružja u mirnodopska vremena”. Drugim rečima – da je ovdašnji postupak neusklađen s hitnim ratnim potrebama kakve su sada iračke (pa i američke).

„FMS ne isporučuje blagovremeno” – izjavio je neimenovani „visoki zvaničnik” Iraka, uz opasku: „Amerikanci nas drže nenaoružane da bismo stalno osećali potrebu za njima”. Komandant Multinacionalne komande za bezbednosnu tranziciju, američki general Džejms Dubik priznaje: „U pitanju je kredibilitet našeg sistema”.

Uprkos upućenim kritikama iračkom aranžmanu sa Srbijom, pojedini američki eksperti – nastavlja „Njujork tajms” – kažu da je taj „dil” bio od suštinskog značaja za „zaokret u obučavanju”. I – „test vojnog kapaciteta SAD za uspostavljanje balansa između vodeće uloge i uzdržanosti”.

Podseća se, potom, da je FMS koristilo „više od 100 savezničkih država”. Kao i da su partneri, uz posredovanje zvaničnika Pentagona, imali od toga razne vrste koristi, na primer – Amerikanci, jer su „ugovarači često bili usmeravani ka ovdašnjim proizvođačima oružja i druge opreme”.

Bagdad i Vašington, primetno je, uzajamno se optužuju za „birokratizaciju”. Odavde se, bez nezavisne potvrde takvih verzija, tamošnjim organima upućuju kritike da su, zarad lične koristi, vršili opstrukciju američkih ponuda.

„Tajms” citira i neimenovanog funkcionera koji upre prstom na svog šefa, ministra Kadira, da je on „zadržavao (više meseci) realizaciju ugovora sa Amerikancima”. Kadir demantuje.   

„Čuo sam da je ministar odbrane s delegacijom otišao u Srbiju i da je po povratku kazao kako je potpisao ugovor s premijerom Srbije” – navod je koji njujorški list pripisuje „iračkom visokom zvaničniku, koji je govorio pod uslovom da mu se ne pominje ime, u strahu od mogućnih represalija”. Dotični je našao za shodno i da se začudi: „Zašto Srbija, a ne Ukrajina ili Rusija, to mi ne znamo”. A – zašto ne, pitanje je koje se ovde ne postavlja s mogućnim „indikativnim podrazumevanjima”. U doskorašnjim (pre prištinske deklaracije o nezavisnosti) ovdašnjim susretima vojnih zvaničnika Srbije i SAD, odnosi između dveju oružanih snaga isticani su, međutim, kao primer uspešne saradnje dveju zemalja...

Njujorški dnevnik navodi da su američki i irački vojni funkcioneri imali i druge sporove. Na primer, da su ovdašnji funkcioneri „ubedili” Kadira da odustane od nabavke nekoliko desetina francuskih „puma” helikoptera, tvrdeći da „nisu prikladni za iračku surovu klimu”…

Trgovina oružjem, čiji je Amerika najveći izvoznik, uzburkala je ovdašnju u međunarodnu javnost i mnogim drugim povodima. Hroničari podsećaju da je pre dve nedelje ovde obelodanjeno da je jedna firma iz Majamija, u aranžmanu s Pentagonom, na avganistansko bojište – gde je začet vašingtonski „globalni rat protiv terorizma” – slala zastarelo oružje. Albanija je navedena kao glavni snabdevač takvim artiklima…

Nikčević: Netačni navodi „Njujork tajmsa”

Generalni direktor Javnog preduzeća „Jugoimport SDPR” Stevan Nikčević odbacio je juče navode objavljene u „Njujork tajmsu” o ugovoru izvoza oružja iz Srbije u Irak, ističući da sa predstavnicima iračke vlade nikada nije razgovarano o vrednosti isporuke oružja koju navodi njujorški dnevnik. Prema njegovim rečima, u tim navodima ima mnogo neistinitih detalja u vezi sa ugovorom koji je srpsko državno preduzeće zaključilo sa iračkim ministarstvom odbrane.„Naime, mi nikada nismo pregovarali sa tim ministarstvom o prodaji bilo kakvih transportera. Nikada nismo sa njimapregovarali o ugovorima u vrednosti kao što je to objavljeno. O svim ugovorima koji su sa nama zaključeni bili su upoznati svi irački zvaničnici i oni su nekoliko puta potvrđivani, kako smo mi obavešteni, s iračke strane od svih njihovih nadležnih organa”, rekao je Nikčević i dodao da je neistinita informacija da je neko nezadovoljan kvalitetom isporučene opreme, zato što oprema nije ni počela da se isporučuje.

„Prema tome, moja lična ocena je da je neko nezadovoljan što nije bio uključen u ovaj aranžman i neko ne može da s mirom primi činjenicu da je srpska vojna industrija kvalitetna, da ona može u rokovima i u cenama da bude apsolutno kompetentna i konkurentna na svetskom tržištu, čime smo mi posebno zadovoljni posle toliko godina sankcija”, istakao je Nikčević.