Čovečanstvo od Meseca deli devet godina

Sledeća pilotirana ekspedicija na Mesec mogla bi biti organizovana već 2021. godine. SAD planiraju da ka našem prirodnom satelitu pošalju kosmički aparat Orion MPCV. Planira se da će biti lansiran pomoću nove rakete nosača teške klase (Space Launch System odnosno SLS). Ta ekspedicija mogla bi označiti početak nove faze istraživanja svemira. Ili još jednom potvrditi da za čoveka u svemiru zasada nema zadataka.

Tehnički elementi tog programa, između ostalog pilotirani aparat Orion, „preselio se“ u sledeće planove NASA pod novim imenom (Orion Multi-Purpose Crew Vehicle, višenamenski pilotirani aparat Orion). Sada se planira njegovo korišćenje skoro u svim pilotiranim programima, od letova ka Međunarodnoj svemirskoj stanici, pa do ekspedicije ka Marsu. Uostalom zasada budućnost tog sistema je prilično nejasna, pre svega zbog toga što ne postoji precizni cilj.

Dva prva leta SLS i letelice Orion MPCV zakazani su za 2017. i 2021. godinu. U toku prve ekspedicije (EM-1, Exploration Mission–1 odnosno istraživačka misija) planirano je „ispitivanje kritičnih elemenata, kao i funkcionisanja aparata u odgovarajućoj okolini pre prvog lansiranja sistema“. Predviđeno trajanje leta je 6–10 dana. Planirano je da će aparat obići oko Zemlje, izaći na trajektoriju leta ka Mesecu, obići Mesec i vratiti se na Zemlju sa sletanjem.

Druga istraživačka misija (EM-2) neće se značajno razlikovati od prve u pogledu tehničkih detalja. Ali bi letelicom Orion MPCV mogla putovati posada od najviše četiri osobe. Aparat bi u blizini Meseca proveo tri ili četiri, a ne jedan dan. Očekuje se da će se letelica nalaziti u visokoj orbiti (1000–3000 km) radi uštede goriva. Zatim će se vratiti na Zemlju.

Sledeće lansiranje SLS, planirano za 2022. godinu, još manje je određeno. Postoji mogućnost da će biti povezano sa eventualnom izgradnjom nove svemirske stanice Exploration Gateway Platform, koja bi bila smeštena u Lagranžovoj tački L2 (1,5 miliona kilometara od Zemlje) i koristila se kao međustanica za ekspedicije ka Mesecu, asteroidima i Marsu. Gateway Platform bila bi sklopljena na Međunarodnoj svemirskoj stanici, a zatim bi krenula ka svojoj krajnjoj destinaciji. Treće lansiranje SLS imaće za cilj da se na MSS dopremi oprema za motore za novu stanicu. Projekat Gateway Platform zasada nije odobren.

U budžetu NASA za 2013. godinu (oko 17 milijardi dolara) radovi na ovom sistemu čine oko 3 milijarde: projektovanje aparata Orion koštaće oko 1 milijarde dolara u 2013. finansijskoj godini, dok će SLS koštati 1,4 milijarde, a kopneni sistemi oko 400 miliona. Osim toga, otprilike 3 milijarde čine troškovi održavanja MSS, i to bez troškova programa komercijalnih lansiranja. Ukupan iznos svih troškova može se uporediti sa naučnim budžetom NASA: nešto manje od 5 milijardi dolara.

Međutim program pilotiranih letova NASA ostaje dosta neodređen zbog toga što nema jasne ciljeve. Zasada glavno „utočište“ kosmonauta i astronauta ostaje MSS. Korišćenje kombinacije SLS–Orion za snabdevanje te stanice pak nije mnogo svrsishodno. Prevelika je težina tereta koji se može lansirati u orbitu pomoću te rakete nosača. Ona čini oko 70 tona ili 120 tona, u zavisnosti od konfiguracije, dok je za letove ka MSS dovoljni aparati koji prenose daleko manje težine. Osim toga, doneta je skoro konačna odluka da se za potrebe održavanja stanice koriste usluge komercijalnih „prevoznika“. Nedavno je uspešno završen let komercijalne teretne letelice Dragon proizvođača SpaceX. Dakle ciljevi SLS sistema nalaze se daleko van Zemljinih orbita. Ali ti ciljevi zasada nisu precizno formulisani.

Olga Zakutnjaja,