London-Berlin: dvostruko oštra osovina

Biletaralni sastanak britanskog premijera Dejvida Kamerona i federalnog kancelara Nemačke Angele Merkel 7. novembra u Londonu bio je proglašen pokušajem da se razveže jedan od ključnih čvorova protivrečnosti na karti EU. Upravo velika Britanija i Nemačka su sada glavni polovi diskusije o finansijskoj i političkoj budućnosti čitave EU. Ali za sada još uvek nema osnove da se očekuje od njih principijalno zbližavanje, smatra naš komentator Petar Iskenderov.

Nemačka polazi od toga da svi članovi EU treba da igraju po zajedničkim pravilima. Otuda i zahtev Angele Merkel za radikalno proširenje ovlašćenja jedinstvneih kontrolnih organa koji treba da kontrolišu budžetsku i finansijsku delatnost nacionalnih vlada i banaka.

Sličan stav izaziva kritiku od strane onih koji osećaju ozbiljne finansijske probleme, ali nisu spremni da se liše budžetskog ili bankarskog suvereniteta – Grčke, Portugalije, Španije i niza zemalja Centralne i Istočne Evrope. Ipak najoštrije Nemačkoj se suprotstavlja po datim pitanjima upravo Velika Britanija. Za London svetogrdna je sama pomisao o spoljnoj kontroli ili spoljnim pravilima za delatnost sopstvenog finansijskog Sitija.

Slični izolacionizam se očigledno ispoljio još pre godinu dana – kada je rukovodstvo EU postavilo pitanje usvajanja Budžetskog pakta, pozvanog da poveća stepen koordinacije finansijske politike. Pri tome Velika Britanija tradicionalno je sklona da uzima za takva pitanja pauzu za razmišljanje, podsetio je slušaoce Glasa Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- Velikoj Britaniji potrebno je vreme da shvati koliko planirane izmene odgovaraju njenim nacionalnim interesima. Društvo u tome mogu da joj prave još dve-tri zemlje, koje se zalažu protiv iznetih predloga. Sa velikom verovatnoćom to će biti zemlje koje nisu članice zone evra. Sličan raspored snaga tradicionalno otežava operativno donošenje odluka na nivou EU. diskusije o Budžetskom paktu EU su to dobro pokazale. Ista situacija može da se ponovi po pitanju uvođenja spoljne kontrole nacionalnih banaka.

Vlada Dejvida Kamerona je primorana da traži krhki balans između interesa londonskog Sitija i sopstvenih obaveza u okviru EU, dodaje ekspert Instiuta za istraživanje evropske integracije u Beču Zdenek Kudrna.

- Ako evropske zemlje formiraju bankarski savez bez učešća Velike Britanije, to može veoma da ošteti interese Londona kao glavnog finansijskog centra Evrope. Istina, ovde britanski premijer teško da će se odlučiti da iskoristi pravo veta. Jer kada je Dejvid Kameron zajedno sa svojim češkim kolegom rešio da se ne pridružuje sporazumu o Budžetskom paktu, u domovini ga je dočekala žestoka kritika. To se negativno odrazilo upravo na ulogu britanske finansijske platforme. Zato su se kasnije administracija premijera i predstanici finansijskog centra dogovorili da će nadaće donositi slične odluke zajedno.

Činjenica da je Britanija istorijski tesno vezana sa SAD još više otežava situaciju u EU i otežava britansko-nemačko zbližavanje. Jer Amerikanci, blago govoreći, ne veruju posebno Nemačkoj – i zato smatraju da je potrebno uravnotežiti njen rastući uticaj. A ako Nemačka počne da ispoljava preteranu samosalnost u političkim ili ekonomskim poslovima, Amerikanci će još aktivnije podržati London.