Do fiskalne provalije u SAD ostalo 55 dana

Fiskalna provalija je momenatalna promena finansijske politike države. U SAD ona može da se dogovi 1. januara 2013. godine, kada se završava povlašćeni poreski period. Od nove godine poreske olakšice za biznismene će biti ukinute.

Bela kuća će biti primorana da naglo smanjuje troškove i da još jednom povećava nivo državnog duga. Poslednji put Kongres je utvrdio prag uzimanja zajmova na nivou od 16 triliona 390 milijardi dolara. Na današnji dan Americi je ostalo svega 150 milijardi dolara kako bi ispunila budžetske obaveze. Uzimajući u obzir tempo troškova zemlje, zadatak je faktički nemoguć.

Američka ekonomija može da izgubi do 5% unutrašnjeg bruto prihoda, a bez posla će ostati još nekoliko stotina hiljada ljudi. Kriza u SAD može ponovo ozbiljno da udari po svetskoj ekonomiji, smatra doktor ekonomskih nauka Pavel Medvedev.

- Ako se smanje finansijske mogućnosti SAD, one će manje kupovati. Znači, manje će biti narudžbina od Kine, Japana, Evrope. I tada će tamo biti izgubljena radna mesta. Postojaće takav lanac nesreće.

U čitavoj svojoj istoriji Amerika se nije suočavala sa fiskalnom provalijom. Zato mere koje će biti potrebne za stabilizaciju ekonomije biće neviđene. Tim povodom ministri finasija velike dvadesetorice pozivaju vlasti SAD da što pre donesu odluku, što je već bilo izjavljeno na samitu u Meksiku. Pri tome, predsedniku zemlje se daje mal te ne glava uloga u rešavanju ovog pitanja, tvrdi direktor Odeljenja za strateške analize FBK Igor Nikolajev.

Po pobedi Obame, prag državnog duga će biti uvećan, i kao takva fiskalna provalija se neće desiti. Ali to ne znači da do nje neće doći ubuduće. Ako bi Romni pobecdio, to je moguće. I ja smatram da bi bilo ispravno napraviti fiskalnu provaliju kontrolisanom. Tačnije, realno prelaziti na program uštede budžetskih sredstava i gledati šta se dešava sa poreskim olakšicama.

U svakom slučaju poslednju reč imaju kongresmeni. Upravo od njihove operativnosti će zavisiti budućnost ekonomije SAD. Ali ako Vašingtonu ne pođe za rukom da prevlada unutrašnje političke nesuglasice, zemlja može da se suoči sa Drugom depresijom.

Eksperti se slažu u mišljenju da ako Bela kuća i dopusti fiskalnu provaliju, onda već od nove godine Amerika može da izgubi status vodeće ekonomije sveta. O revidiranju suverenog rejtinga već se šapuće u američkim finansijskim agencijama. Investitori će ponovo tražiti stabilnija tržišta za svoj kapital. Pri tome Kina i Evropa, uzimajući u obzir njihovu zavisnost od ekonomije SAD, očigledno neće biti na prvom mestu u tom spisku. Sasvim je verovatno da novi međunarodni finansijski centar može da postane Moskva.

Pavel Orlov,